Kada ti telefon ćuti – TO NIJE SAMOĆA.

- To su loši prijatelji…

Kada slušaš otkucaje časovnika – TO NIJE SAMOĆA.

- To je isuviše slobodnog vremena…

Kada nemaš nikoga da čekaš – TO NIJE SAMOĆA.

...- To je pesimizam…

Kada kradeš komadiće tuđeg života da bi popunio svoj – TO NIJE SAMOĆA.

- To je sumnja u sebe…

Kada nema nikoga s kim možeš da popričaš, a ti započneš razgovor sa samim sobom – TO NIJE SAMOĆA.

- To je bolest…

Kada plačeš po celi dan u praznom stanu – TO NIJE SAMOĆA.

- To je depresija…

Kada misliš da te niko ne razume – TO NIJE SAMOĆA.

- To je egoizam…

Kada hoćeš da zavrištiš od očaja – TO NIJE SAMOĆA.

- To je bol…

Kada misliš da nikome nisi potreban – TO NIJE SAMOĆA.

- To je zabluda…

Samoća je nešto što mi sebi umišljamo onda kada nam niko ne kaže one dve kratke reči: volim te!