Lako bih izašla na kraj sa krajem 
sad kad sam te prebolela.
Lako bih mogla dići ruke od sebe
neosetljiva, neranjiva... bez nadanja...
Sve sam zaboravila
i kako se piše i izmišlja pesma,
i kako se bez snova sanja.
Natežem se sa rečima
i istinom,
i lažem kao pas
ili pesnik,
do poslednjeg stiha i daha,
da sam živa
i da opet mogu voleti nekog,
i da mogu umreti kad god hoću,
a neću čak ni to,
čekajući tebe...

Lubię to! 5