Tišina najlepše ćuti. Čujem odzvanjaju koraci uglačanom kaldrmom i nose neizgovorene reči koje slutiš.

Ćutim jer tada čujem sebe. Da li i tvoje uši čuju tišinu?

Posmatram svetionik koji se gubi u daljini.Ostaje sa svojim neispričanim pričama, hladnim vetrovima i Suncem koje prži.

Prizor koji obavija čula bez reči , a tišina miluje.

Volim tišinu.Znam da i ona mene voli i kad mi to ne kaže.

Znam da me voli u svojoj tišini i kad ćuti….

Lubię to! 13