Mnogo je želja prolazilo mirnoćom,
nešto što je gubilo svetlost i vazduh
u blaženoj ljubavi plodnog cvetanja.

Beg od užitka  skromnoj reči jednog zavodnika,
život čedna misao u tuđoj slučajnosti, svodu pomirennja.
Daljina u prolaznoj nesreći,glasu koji huji vetru svojoj slobodi,
među senkama u tajnama izbledela mašta među hladnim strahom .

Samoća krišom prati svoje nastalo vreme, budi prošlost
čistinu što hrabri u tuđim mislima zaleđenim osmehom.
U sivilu traženja na vrelim putevima kao komadić hleba,
razdvojeno ničenju  svog semena u hodniku vremena.

Lubię to! 5