Ja znam šta znači tišina,
sve o meni govori tišinom govora.
Da spasim sebe, reči su suvišne
i vreme koje me usporava prolazi.
Kad tonem osećam da je aneđeo tu samnom,
ponekad, zamišljeno odlutam
razumem strah i vremena pokisla.
Ako se ikada probudim i taj
usijani metal urezan oko moga vrata
osećam kako me umara
ali i dalje ne vidim
kako sada sam

Ispunjen odsjajom tuđe duše,
toliko daleko kao pečat istine
i krvave ruke okovanim zlatom.
Smrtno sam grešio, a sada ispaštam
sve se ruši u meni a niko da mi oprosti.
Prolaze duga putovanja gresi u meni opstaju,
sve te reči napisane i neizbrisive kao iz vatre proklete,
kao demonskom rukom napisanom
bibiljom branjene i ne odbranjene
svetim krstom i presvetlom svetlošću
mojom snagom i srcem opčinjenim.

Lubię to! 5