Nisam senka zaustavljena u nekoj svetlosti,
koje krade vreme zatvorenih očiju,
bestidan izmišjen u nekoj prošlosti,
niti blaga milost bez objašnjenja.

Trag koji se širi mojim mislima,
tajna što se noćima krišom približava-
istinski stihovi mog zadnjeg dana...
kao tiha rosa put čudnih ljudi,odjek kiše,mračnih svetova
u času nevidljive tuge,u času istine pri samom postojanju.

Slučajnost koja mi odlučuje određen trenutak,
u nekoj daljini povređen noćima,beskrajno voljen.
Poslednje reči ispisane u senkama tajnih stidne i plačne,

Patīk 12