Nemoj da me pitaš kako živim i čije ime sad kroz život dozivam, kada magla padne čiju ruku tražim, zašto za bolje sutra ne marim...

Ne pitaj me zašto snove ne sanjam zašto tvojom ulicom ne prolazim kada me pozoveš zašto te ne čujem zašto više nikom ne vjerujem...

Nemoj da me pitaš kako sam i zašto samo mir tražim kada neko krene da zagrli me zašto samo krenem i tako odlazim...

Ne pitaj me zašto i sada samujem zašto sve tako tajnom nazivam zašto kroz svet koračam tvojom porukom i što živim sa tvojom odlukom...

Nemoj da me pitaš jer su tvoja djela i moje tajne s tobom odnesene jer za sve što me pitaš znaš odgovore a meni ostaje sjećanje...

Patīk 2