02.08.2018
Smešne su njive koje nehrane,tuzne su reke koje nepoje.
Zalosne tuzne vrbe koje nepevaju o uzaludno zaljubljenima.
Krotki će mozda i zastati na izvoru gde su srce dali il ukrali.
Hiljadu reči opisati ne mogu trzaj srne skrivene u zitu sa lanetom.
Tvrdi kamen sečem kao hleb jer imam alat ,imaš li ti duše?.
Ja moju čuvam ne od šejtana već od sebe strah me drzi zivim.
Volim te vetrove koji suše usne i vraćaju osećanja davnih dodira.
Kad bi sve ptice selice bile kad bi se mi sreli par visokoletača bez prstena.
Kraj je ipak najsladji kako u skoli tako i uzivotu jer je početak tu.
24 vaatamisi
Шта написати за похвалу, није тежак толико живот, колико је онеспокојавајуће животарење кроз претварање подношљивости неподношљиве тежине постојања.
Зато кажем и себи а то важи и за тебе који покушавамо само да пишемо а то је: Могу да пишем о чему год хоћу, променити немогу ништа. Великим речима спирам са себе само стид у покушају да мислим у времену без смисла, у којем нам је дато само као могућност да се прилагођавамо, и жртвујемо. Али жртва чему, када идеја нема више у овом нашем животном трену, само лични самопрегор и пожртвовање. Није ли писање бар мало променило мене, таман толико што ми је омогућило и дало времена да размишљам и кроз речи анализирам, колико сам мали човек, који сам о томе заборавио и да мислим. *THUMBS UP*
Kao prvo hvala ti na ovako iscrpnom i razumnom komentaru .Znam da malo stvari menjamo kada pisemo ali ako promenem sebe makar malo na bolje to jest da budem bolji čovek mislim da sam uspeo.Inače brzo zaboravljam sta sam napisao pa često ponovo izčitavam to jest ponavljam da se ne bi ponovio. *HI*
*OK* *HI*
*HI* *DRINK*