Imao je tri sina i zenu koja je prestala da zivi sa njim.Deca velika pozenili su se osnovali porodice i borili su se za zivot.Njegov hod je bio spor ,marljiv, tezak,u isto vrema siguran i lak mogle su se izbrojati dve tri sekunde do novog koraka .Kad bih rekao kornjaca vredjao bih ga nije nista lose cinio svojim koracima koji su bili spori ali dostizni kao pravda ne ovozemaljska vec ona gore koja nas sve ceka.Prljave jakne jos prljavijih pantalona nije zurio nikuda a nije ni mogao.Spavao je u trosnoj kuci u vreci bez grejanja jer je njemu trebao vek da ode u drva i da ih donese.Kad god bih ga sreo javio bih mu se prvi nasta je otpozdravljao.Katkad bi bio pozvan na rucak kod jednog od sinova koji je slucajno bio nedaleko od mene Niko mu nije menjao odecu ni posvecivao posebnu paznju.Sretao sam ga svuda nikad nije prosio cuo sam pricu da ima svoju basticu leti koju okopava.Prepoznavao bih ga na daljinu taj tromi korak koji vodi ko zna gde ,ali sigurno stize.Nikome nije smetao samo se sklanjao senka njegova je bila izcrtana na asfaltu kao telo koje lezi i ceka ...Neko bi rekao zaboravljen a da li je?Kao sto paor koraca svoje njive tako je on koracao svoj zivot...

Нравится 11