Blage slutnje nestrpljivog vremena
Daleko željna tihog predanja,
U večitom zlatu pokorno slušna.

Izgubljena čednost u ponoćnoj cvežini,
Osmeh nedodirljiv u nemirnom srcu iskonske ljubavi.
Blaga  nedostižna sreća u osami sanjuje hladnija i od leda.

Samoća, grize svoju svetlost izolovana od mraka,
Neispunjena mislima, teška, potajno tajna i sama.
Srce izgorelo od neizgovorenih reči što umiru potajno u snu.

Нравится 3