vodka blog
I nisam neki preduzetnik. Poslovne ponude ljubavnog tipa nesto i ne preduzimam.
A bez preduzimanja nema ocekivanja. Ocekivanje bez preduzimanja je lutrija.
A i nju treba igrati sa minimumom preduzimanja. Nisam rizikovao ni poslovno.
Sta ako izgubim. Preduzimljivi ljudi i treba da profitiraju. Kljuc uspeha je ideja.
Zato ne kopirajte tudje ideje jer necete uspeti. Poradite na inventivnosti.
Pa sta ako se izjalove. Nisu i ne treba da budu jedini.Pokusaji.
Samo da ne budu isti. A i prevarama se nemojte sluziti. Nije u okvirima fer pleja.
Preduzimljivost se forsira u ovom sistemu. Mozda su granice suvise visoko postavljene.
Pokusajte da…
Nisam te pitao odmah ocekivala si brzu reakciju
davala signale glumela da si malo fiju
Od mene samo uzdrzanost i postavljena granica
ne,to nije ona nova stranica
Koju zelis da ispises u svom dnevniku
oladila si se i promenila politiku
U stvari si istu nastavila da vodis
sledecu priliku vesto da uhodis
Posle se vratila sa malom molbom
potpora ti treba materijalnim dobrom
Moje mogucnosti tvoj zahtev prevazilazi
mozemo se naci na kracoj stazi
Gde bi dobila objasnjenje
da se ne uklapas u moje htenje
Dubinski,sustinski ti si suprotnost
ne moze nas spojiti ni most
Minimuma zajednickih afiniteta
na prvom…
novac vas privlaci novcem se kitite
od starosti njime pokusavate da se stitite
ali on pali samo u vertikali da se kupi ne moze stanje u horizontali
stampanim papirom kupujete dobra a na koncu svega i mesta grobna
stampani organi bioprinterom bice opet placeni zelenim pedigreom
crvenim,braon nebitna je boja, licnost ,dogadjaj na novcanici, situacija bilo koja
kada sam vam rekao da bez obzira na pol,rasu i naciju rod i broj
novac mirise svuda isto, iako je prljav gledate ga cisto
u vidu platnih kartica i virtuelnih koina
poenta je ista trazis ga u snovima
satisfakciju donosi vrednovanje licnosti
kontrindikaciju ka egoizmu,sebicnosti
ali bez uputstva i mera opreza
konzument si postao koji vise…
Nisam vise ranjiv tako
da me tumbas naopako
Izasao sam iz tog stanja
da te cekam do svitanja
Sve te noci i ti dani
turobni su bili,strani
Jos uvek ih nisam sprao
pesme njima ispisao
Al izbliza nije sada
moje stanje od nekada
Paralisan ja sam bio
osecanja od svih krio
Povredjenost prikrivao
svoju stetu umanjivao
Kad je puklo to u meni
shvatio sam ko me ceni
Otvorene oci sirom
gledaju te cudnim mirom
Koprcas se u molbama
dolazis mi sad bez srama
Al sam ja to pustio
stihove izustio
U njima opisao
tvojih dela besmisao...
na ovom slavlju i njih stotinu....
ne farbam jaja ali farbam kosu
moja baba nije farbala kosu al je pravila dobar dzem
sta vi farbate ne znam al mozda je bolje pitanje koga mi farbamo?!
Прилази ми једанпут девојка од 18 година, изазовно обучена и помало опијена:
– морам да поразговарам са Вама. Јако ми је тешко на души.
Руку на срце, не волим да причам с људима који су попили.
Ипак одговарам: «Па, хајде да попричамо.»
Испоставило се да је пре годину дана умрла њена мама. После таквог губитка није могла, боље рећи – није желела да се и даље држи чврстих животних начела. Отпочео је морални пад. Девојка је кренула путем свих могућих саблазни – блуд за ситне паре, пијанчење у друштву мушкараца, живот у ноћним…
Nisam se javljao naivno misleci
da ce mi vreme bolje proteci
Samo na tren koji sam prepoznao
zivljenju s tobom kvalitet doznao
Moj poziv sada bio bi ocaj
iako sam prizeljkivao kraj
To prazno mesto sada je avet
nekada gde smo hvatali zalet
Za dane duge bas toga leta
kad ti je bila dvadeset peta
Sada u nocima ja trazim smiraj
stihove ove pravim u vapaj
Znajuci ipak da su ti trenovi
sa ove tacke bili ko snovi
Dokle cu biti ljubavi prosjak
sve dok se ne ukaze neki znak
Gore na nebu ko onih veceri
pisacu stihove svojoj veneri...