potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

05.05.2014

Hodam, pognute glave kao sram me i vucem za sobom svoju senku dok koraci lagano zastaju ulazim u kucu.skidam mantil kacim ga o vesalicu kao kozu svoju i gledam u cipele koje su odavno izdale ,ali ih jos uvek volim nema veze sto su stopala odavno odvikle od njih.Pamtice me ako ne po losoj prognozi vremena onda po losoj obuci , sve se vidi u jednom pogledu u noge.Bolje biti siromah u novcima nego siromah u ljubavi.


07.01.2018

Moja sreća izašla je na velika manastirska vrata .Bosonoga.Metalne dveri su otvorili delom kumovi i trubači .Ona je moj san ,nezakopčana dva dugmeta tek toliko da košulja bela nepotamni od zavidnih urokljivih pogleda.Pregršt tamjana u dzepu ,blagoslov na usnama sa svetinja i koga prvo poljubiti?
Preneti ljubav,zdravlje spasenje.Kiša se šalila.Vetar je uporno gasio sveće koje sam namenjivao.Nije gubio sekunde ,Nojeva barka bi zaplovila ali prazna a sta onda vredi potop...Bog me pogledao još jednom.Bogu hvala.


20.01.2012

Pada od jutros. Nebo topi zemlju .Hiljade koncetricnih krugova se pravi u reci.Ko ce koga ukrotiti?Ko je jaci?Izdace oblak koji je u mraku.Plivace po baricama.Vetar ce ocesljati gologlave.Blato ce neko poneti kuci.Deca ce rastiti.Sakrice se hladnoca pod kaput .Marsirace parovi...Samo reci ce biti zaboravljene i red kandelabra sto svetli na bedemu.Neka , svako ima svoj dan.


04.09.2013

Ako ikad pozelis drustvo klaustrofobicara, ogradjenog izcepkanim plakatama starih filmova nalepljenih na dusu probusenu gelerom , pogledaj u reku bofla medju neboderima i bilborda.Jos uvek zivim stari san.Kaljuga greha i cistiliste bez advokata ,ponuda je veca od potraznje.Slabo se razumem u amneziju to mi dodje kao zaborav i ponovljeno dogadjanje bez kontrole,zacelje svesti u mraku dok je suncan dan.Samo ako mislis da vino crno daje snagu.Kad stvarno mislis kad kazes ziveli da to i osetis.Gde su one kafanske case od dva deci jednostavne i oble.Koliko je tu istine stalo,vise nego nekad na ispovest.Medalja skromnosti je ukrocena gordost.Sigurno si videla kako…


13.01.2012

Ako postoji kanibal koji voli nesto ljudsko kao naprimer tvojih ruku delo onda trebam da se lecim.Skockane uspomene, upakovano secanje bledi ali polako.Povampireno misljenje da nekog koga zelis da zaboravis treba manje da vidjas kosi se realnoscu.Glava te vadi iz malih fiokica na svakom koraku.Ne ti si ipak deo mene.Operacija razdvajanja drveta sto je sraslo u pletenicu nije moguce jer posle godina postaje jedno.Dar moj sada je i tvoj i obratno.Jaci sam od lane slabiji nego inace .Snovi mogu slobodno da se zarotiraju sa javom ugriscu se svaki put kad te ponovo pozelim.Proslo je kidanje duse sad treba izkovati dve…


Nisi ti volela mene .Mozda moj smeh ,grube šake ,i reči.Sad sam siguran ne nisi ti volela mene ....Samo si se tešila ,čekala proleće da kreneš i okreneš mi ledja.
Znaš kad kazeš videćeš mi ledja.Ponosan sam na sebe što sam malo ljudi povukao na dno ,išli su samo oni koji su hteli pratiti igru.
Jednom izbrijanog i taze friškog okupanog uveče dok sam dimio drugu kutiju,rekla si mi da sam lep...Nije to bilo često zato sam i upamtio miris duvana i kolonske vode kupljene od tvoje ruke.
Ne ,nisi me ti volela a pitanje je i ja tebe.
Zima kad dodje a došla…


01.11.2017

Jesam li ikad bio prevaren od zene ,ne nikad,prevarila je sebe.
Ostavljen od prijatelja ,nikad nisam,bio toliko sam, uvek sam imao sebe.
Ismejan do suza , mozda, ali vredelo je više nego sto šamara.
Izdaja je dno dna pokazu se dušebriznici ,a zatim isplivaš sit dodira dobronamernih.
Često gubim i često učim praštam ali iskreno tako mora biti.


02.09.2015

Ti si mi najsladja zelja ,
sladja i od vašarskog kretoša i zelea.
Tvoj osmeh vredi vise od svih slatkih tajni ovoga sveta,
Ne neću tvoje bele krevete pusti me u štalu medj seno i slamu,
da hranim našu sreću,
naše golupče koje leteti ne zna.
Celi svet voli mir, ljubav voli ,
samo se uvek pomoli,
nekad i zarasla rana zna da zaboli...
Neka ti oranje vranci ugaze blato,a seme zita bude zlato.
Sve sve zle reči okreni naopako,
sve ce ići lako,
i polako ...


07.04.2013

Imao je tri sina i zenu koja je prestala da zivi sa njim.Deca velika pozenili su se osnovali porodice i borili su se za zivot.Njegov hod je bio spor ,marljiv, tezak,u isto vrema siguran i lak mogle su se izbrojati dve tri sekunde do novog koraka .Kad bih rekao kornjaca vredjao bih ga nije nista lose cinio svojim koracima koji su bili spori ali dostizni kao pravda ne ovozemaljska vec ona gore koja nas sve ceka.Prljave jakne jos prljavijih pantalona nije zurio nikuda a nije ni mogao.Spavao je u trosnoj kuci u vreci bez grejanja jer je njemu trebao vek…


16.01.2013

Te veceri dugo su se grane ,senke starog oraha borile kao zmajevi na zidu i zavijanje pasa i vetra stapalo u jezu hladne suvomrazice.Ulicna rasveta je zmirkala umirala i ponovo se radjala.Nisam mogao spavati puno popijenih kafa u gradu u glavi kosnica.Miris krevetnine je opijao moje nozdrve bila je sveze presvucena sve me je cekalo da se vratim iz bolnice.Prvi provedeni dan u gradu bez alkohola posle tromesecnog lecenja.Sreo sam se sa starim prijateljima sedeli smo, na pitanje sta ces popiti odgovarao bi espreso produzeni bez mleka.Nista nije bilo kao pre.Neki su gledali sa nevericom i mislili popice samo je…


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta