potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

22.12.2016

Kupujem kartu za peron ljubavi,
znam da me čekaš,
letećim ćilimom po mene svrati
Jer voz preseda negde u Banatu,
ne mogu ti pred kuću stati.

Pogledaj kroz prozor očima srne,
Mozda lokomotiva i nastavi kroz planine,
Andjeli tapkaroši imaju prave karte,
stanica je blizu volim te, voli me.

Zašto onda mi zima nije,
to mi ti ruke greješ
Ne zalim ništa jer još smo deca,
čekamo sneg da nas zaveje.

Dve pahulje male kao nas dvoje se igrale,
jedna na dlan pala tu je i ostala,
druga na obraz tvoj suza postala.
Zato vise volim vejavicu i lazne suze
prave su skupe i bole njih ni odrasli nevole.




09.06.2018

Uvek sam trazio da znam kad je vreme?Vreme je uvek.Kad god naumiš i rešiš.Nisu kazaljke i brojevi trošni nego mi .Neće reka stati niti vetar usporiti ,trava rastiti mesec zvezde milovati nekad pun nekad turski ili presečen kao mačem.Trudio sam se slušati one koji znaju pripovedati ,uzimajujući još ono malo skrivenog blaga u rečima.Divim se ljudima koji upravljaju svojim zivotima i nose satove na rukama oni uvek zure ili imaju vremena, često kasne, pojavljuju se u poslednjoj sekundi.Brzo sam prevazišao model poslovnog ,sat su mi ukrali jer sam ga skinuo zbog kupanja mati i sestra su mi ga poklonile u…


10.01.2019

Majore u penziji nedaj da te ona zavede.
Ona očima odmeri te od šešira do naviksanih cipela
Zamiriše na još, tera u bruku i djavola se neboji.
Trazi ti iz mladosti slabosti da staneš za šank.
Nikad dupli ali moze dva u redu da čekaju.
Stari si ti kov ali nje se boj, ona će te preći.
Ništa baš ništa ti ponuditi neće gledaćeš je u čudu.
Kosa vetrom zamršena krišom šal oko vrata nevidljiv.
Mnoge si pristojno smirio, kako ćeš joj reći zbogom?
Traziće ti samo jedan san da joj ispričaš.
Nikad više nećeš stati sa čašom ćeš zauvek drugovati.
Zaborave se reči koje treba da se brišu ali…


27.04.2013

NE NECU BRATI RUZE,KRACE TRAJU VESTACKI JE ZIVOT TUZAN.
NE NECU HRANITI GOLUBOVE JEDNOM KAD SE NAVIKNU GOTOVO JE

NE NECU MISLITI NA TEBE SECANJA SU MI POPUNJENA .
NE NECU TRCATI ZA SLAVOM JER JE ONA PROLAZNA I TESKA.

NE NECU SKIDATI GNEZDA LASTAVICA U STALI JER TO IM JE DOM.
NE NECU PEVATI IZJUTRA KAD SE NAJVREDNIJI SRECU SA PIJANICAMA.

NE NECU SLIKATI VISE REKU JER MI JE U OCIMA IZCRTANA.
NE NECU ZABORAVITI OBECANJA KOJA MISLIS DA NE VAZE.

NE NECU BITI OZBILJAN MAKAR MI SUZE LILE .
NE NECU POGLED SAKRITI OD SUDBINE JER JE MOJA I NICIJA VISE.


20.04.2013

A lepo sam ti rekao da se godine ne broje brojevima ,recima,kalendarom , sedom kosom.
Da broje se ranama i oziljcima zaboravom i velicinom srca.
Tvoje je kao Rusija veliko i ponekad nerazumno hladno i toplo do usijanja.
Kao selo na Himalajima retki se popnu da bi ga pipnuli ,mnogi odustanu sneg ih pokriva.
Kao zivot dat nama i mi pomislimo da smo besmrtni ali gresimo potajno se kajemo.
Kako detetu objasniti da ce i on biti star zeljan zivota a sat pescani je pri kraju.
Parade vojnika koraci najhrabrijih nece uplasiti proslost ni buducnost.
Suvise smo potrosni ali opet celicni kovani u gvozdju i kaljeni…


02.08.2018

Smešne su njive koje nehrane,tuzne su reke koje nepoje.
Zalosne tuzne vrbe koje nepevaju o uzaludno zaljubljenima.
Krotki će mozda i zastati na izvoru gde su srce dali il ukrali.
Hiljadu reči opisati ne mogu trzaj srne skrivene u zitu sa lanetom.
Tvrdi kamen sečem kao hleb jer imam alat ,imaš li ti duše?.
Ja moju čuvam ne od šejtana već od sebe strah me drzi zivim.
Volim te vetrove koji suše usne i vraćaju osećanja davnih dodira.
Kad bi sve ptice selice bile kad bi se mi sreli par visokoletača bez prstena.
Kraj je ipak najsladji kako u skoli tako i uzivotu jer je početak tu.


Pogledaj me majko, pogledaj,
godine meni ništa ne mogu,
Kletve ko lanci spale sa mene,
u srcu je tuga zbog nje venem.
I još koju zlata vrednu da kazem sada,
ko luda na dvoru kralju skidam krunu,
garda se odmah laće mača on je samo,kralj
a ja imam priču ostaće svi u čudu.
Mozeš li voleti koga nisi video,
zeleti ljubavi i pun san sanjati ,samo srećne oči,
rešiti lavirint od izlaza ka početku krenuti,
zatrubiće srećno trube u nas su i trubači i praporci.
Osedlati ćilaša pustiti uhodu da nosi vest,
sve se moze ukrasti osim ljubavi ,
neizlečiva je to gora od gube bolest.
Zaraziš se ni ne znaš kako ,lagano…


02.05.2016

Sećaš li se kad si brala travku po travku , na uranku
venac plela mene zavolela ime u duši sakrila,
sa usana pesmu mi ukrala, tiho u duši vrata otvorila,
prvi put prozborila ...Miris bagrena u njedra stavila,
okom sreću slavila rukom prekrstila Boga molila.
Nerodjenoj deci imena dala molitvom Bogorodicu zvala
sa tamjanom okadjenim lak san zaspala.


Nepravilno zarastiće slomljeni most izgradjen u mojoj ,srušen u tvojoj glavi,ipak premostiće dve obale dva uma.Nikad više nereci da si platila meni koji sam ogluveo i obnevideo čime se plaća?Ljudi prave jednostavne zivote a ja ga komplikujem jer mislim da je lepši ćilim od vojničkog ćebeta ,samo što bi ćebe jednog vojnika ispričalo više nego jedna enciklopedija o zivotu.Dogorelo do opuška ,ispljuni cigaretu čiklić ,jednu ruznu naviku udahni miris zove i jorgovana sa bagrenom,izbor je uvek postojao,okani se svega što je slatko uglavnom posle kisi ,tako piše .Kazi marš svemu, ja znam da skupo košta samo reč, ostalo je skuplje,…


24.05.2013

Tebi dacu eho reci sto se vraca sa reke.
Camac sa plitkim gazom i kratko veslo.
Moje ostrvo okruzeno morem koje deli reku.
Pokoseno seno poprskano sa bulkama.
Kariranu kosulju bez gornjeg dugmeta.
Paklu cigareta i sibicu sa zebrom.
Tanki bozur sa krupnim cvetom .
Zvonjavu zvona koji svatove prate.
Svirce vredne kao mrave sto placu.
Vruci hleb sto mu otkines okrajak.
Staro srce jer je mladost protekla.
Zagrljaj jer znam da si tu za mene.
Zelene pastuve u galopu kroz njive zute.
Prasinu do neba koju smiri kisa letnja.
Mramurno jutro i pesmu iz pera labuda.



Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta