potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

16.10.2013

Zasto bi se borio, lakse je biti zavidan.Zasto bi priznao sebi da gresim , lakse je okriviti nekog drugog.Zasto cutati , kad ima toliko gluposti da se kaze.Zasto se sazaliti na nekoga, kad niko nije na mene.Zasto istinu je bolje precutati nego reci,zato sto boli.Zasto podrepasi uvlakace dupelisci napreduju a posten radan covek stoji.Svi mi znamo zasto ali je nekad jace od nas pobedi nas bolest duse zlo precutimo, istinu ne kazemo sklanjamo se sa puta neljudima.Odelo cini coveka,kako onda onaj pokajnik u isposnici u ritama sto se moli za spas duse nase manji je covek zbog odela? Znam nismo…


moj kum krsteni kum je boem.....jedini koga ja znam iz moje okoline posao mu je stanica kuca stanica kafana ognjiste...tesko onom ko to voli tezak je taj krst rece mi jednom.....besprekornog sluha nekad pevao u horu besprekorne memorije za pamcenje pesama, uvek uredno obrijan kaput i cipele obavezno sal kao slucajno.....tamburasi to jest cigani ga vole njegov minus na kartici je neogranicen bankomat veran i posten drug nikad ga nije izdao....u pocetku polako pijucka vinjak kasnije ga polovaci ali nikad naiskap greh je....moze sam da sedi u kafani niko mu ne treba samo kutija klasika i rubinov crveni....nikad ni jedan…


16.03.2013

Kroz tvoje oci sam nekako lepsi.
Tuzno misli moje zbore noci ove.
Oprale su suze oci tvoje, braon boje.
Koje kriju sve osim mene.
Nemoj me ispracati pogledom.
Zelim jos biti tvoj u ta dva prozora.
Zastacu i gledati ravno u njih.
To su dva najlepsa oka okano.
Setu krijes rastati se mora.
Tuga nije jaca od zelje.
Pozelecu poljubac zenice tvoje.
Namignuces ko lola stara kad prodjem.
Poneki papir ponece stih o njima.
Gledaj me u dusu njima.
Istinu ce one tebi reci.
Laz umire na njihovom pragu trepavica.
Sjaj sto daju je vecan u mislima mojim.


31.01.2018

Seti me se ,seti.
Krepaće dan i noć.
Lagaće da sam dzabe voleo.
Ziveo sam ,ne da bi te menjao.
Seti me se,seti.
Nije nuzda umirati nego ziveti.
Doćiće i konji vrani i crni sersani.
Nego reci mi tajno ,sanjaš li?
Seti me se,seti.
Dok neopijen trazim slast .
Mučki zgrčen se budim trezan.
Ne, ne lomim čaše nije čast.
Seti me ,se seti.
Boja neba ,trazi slugu.
Vino i krv nijanse stare,nedodirljive.
Uvek je bolje bilo lane,zar ne?
Seti me se seti.
Još stihove brišem ,cele pesme.
Mozda ih se stidim,kao i sebe.
Otrov misli kudi razum .
Seti me se, seti.


10.12.2013

Kao deciji plac u snu i majka ga zbrine
Kao vitezov mac i stit sto ga cine.
Da , kao ti i ja na obali i labud bez para
magla povrh reke sto krije talase od mornara,al ih cuje
Kao sacuvana sreca dobijena od Boga,
Zauvek izgubljena nada kad ispratis nekoga.
Moj zivote knjigo nepisana rdja i sjaj te prate,
znam da gubim i kad dobijam pomolim se i za te.
Kockas se samnom i sit sam svega jos jedna karta
i povlacim se mislim sta je fer a sta greota.


21.05.2013

Gusim se.Zatim imam osecaj da se sunce spustilo do same zemlje.Pokusavam disati.Muve ujedaju .Ipak je ovo ravnica kao tepsija uzarena.Najedanput pirka vetric iz cista mira.Vazduh postaje pitak i svez ,udisem ga kao da ga pijem iz pehara.Sigurno je negde pala kisa.Primecujem oblak iz Babinog budzaka .Odatle kad dodju oblaci kisa uvek padne.Sunce je zaklonjeno a laste u niskom letu kupe insekte i stvaraju pometnju jer je hrane u izobilju.Sad vec normalno disem bez prekida.Prva bas prva kap je pala na mene.Djurdjevska je morala doci ,cekam da se zavuka da me jos malo ohladi,prekidam posao pala je bez grmljavine i velike…


07.05.2017

Dzabe čuvaš svoje mlade godine i zaboravljeno šminkanje i češljanje kose ,kad u smiraj zivota sve će se poredjati po azbučnom redu .Videćeš sebe u majčinom naručju ,laste će ti vezati oko vrata maramu dobijenu od njega, na levoj ruci crvena brojanica sa trideset i tri čvora manastir i zvona neoglašena.Jer si ziva u suzi Oca svoga iza tebe ostaje stepenište koračaš ka svetlosti bosonoga.
Nisi se naljutila na me,ako si oprosti grešim uz tebe sam uvek ,kad sam kukavica najveća ili vojnik iz rova goloruk čuvam kolevku nasih prandedova ,ćerki sinova jer šta mi je ostalo nego pero i jezik…


13.08.2013

Sve je skupo samo su reci postale jeftine,umesto da je obrnuto.Sam sam svedok i svojih promasaja.Uzimala davala poklanjala ,krala stitila i prodavala sve je to mogla jedna rec.Robijalo se za svoja ubedjenja.Toga vise nema sad je samo vazna tema autori su beznacajni.Pise se svakojako tumaci jos grdje.Osvanu tekstovi vruci koji se ohlade do rucka,do poslepodne hladni.Ipak pise se ,cini mi se da se nikada nije vise pisalo za druge.Moral je unisten tudje perje je u modi.Dragi moji u kvantitetu ce biti uskoro i kvalitetu.Ovo se ne odnosi na one koje volim da citam ,prepoznace se oni.Nikad dokazani pokleknuli ,pisci probudite…


11.08.2013

Juce sam te sine sreo.
nisam ti ni zdravo reko.
Bio si sa majkom i covekom tim.
Malom bebom sa cebetom uvijenim.
Ne sudi mi sine ko sam bio.
LJubav moja mere nema.
Ti si zivot sto mi Bog dade
on nek mi sudi jer sve vidi jer
sve zna.Stid me pojela ruke sam
sakrio korak pruzio nebili se vise
rastuzio.Kad odrastes ti ces otac biti
zato molim te nemoj mi suditi.
Krv i voda nisu isto sada bi na sve pristo.
Imaces i ti dete svoje moleci Boga
za sve troje.ne sudi mi...


19.06.2013

Drhtale su zice tamburice kao kolibrijev let.
U meni plamen zara koji tinja.
Zeleo sam da vecno potraje.
Da uramim taj trenutak u secanje.
Tu sliku ,tren.
Nisam zalio ni zivota ni nicega.
Dragocen je kazu.
Moj je vredeo par lepih reci.
Koje bi stale u jednu recenicu.
Kupljen , prodan .
Nije bilo vazno.
Prevazisao sam tu paradu tapkanja po ramenu.
I ono ja bi za tebe ako treba ruku dao.
S ,jutrom ubrisano sve kao tabla u skoli.
Ne secam se ni iskrenih ni laznih.
Ali svi su prijatelji.
Koliko dugo to moze da traje.
Dok jednom na raskrsnici ugledas sebe u snu.
Mamurluk te ne postedi ni jedno jutro.
Skup je i tezak to posao.
Zahteva celo…


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta