potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

20.09.2011

Pricu sam cuo od Milana unuka Jefte koji je bio svedok i ucesnik price.Odigrala se na ravnici predvece vreme nije bitno.Vracao se Jefta iz sela na salas .Posto je bio lovac od puske se nije odvajao. Mada je bilo posle podne u sumrak kad Jefta nije pio rakije nego samo vina od cega je i umro,iskreno govoreci jasno je deda unuku preneo desavanje stojecki dok je umirao od jetre zdravog razuma trezan.Tamo kod jablanova gore u krosnji blizu i polako letelo je nesto nalik na zlatan camac imalo je spic prica ide, polako je letelo i gledalo u njega.U prvi…


10.11.2017

Gde su oni?
Koji oni?
Ima i takvih, oni?
Kako se zovu,oni?
Pa oni?
Neka ih onda ako su oni,ako?
Mislim šta bi bilo da smo svi kao oni?
Svi bi bili oni?
Tudji oni?
Naši oni?
Svakojaki oni?
Ti stvarno misliš da postoje oni?
Nisam siguran ,a oni?
Šta rade oni?
Oni su samo oni?
Zeliš biti kao oni?
Zašto me to pitaš kao oni?
Nisam kao oni?
Ako me voliš ,neće oni?
Ne znam ,a oni?


14.12.2014

I poče padati sneg te zaboravljene zime krupan kao klupčad iz bakine preslice sa mirisom na čisto i prefinjeno.Dzaba su ga čistili i topile svetiljke u redu, on je bio prosejan kroz krupno Bozije sito.Prkosio je dečijim pahuljama u prozoru zalepljenim kao u nizu , vesto izseckane makazama.Mati mi je obuvala štrikane čerape koje su bockale i grejale stopala.On bi na brzinu napadao da pravimo sneška naš je morao biti najveći od svih u ulici .Mokre rukavice bi se ledile na našim dlanovima ali to je zima ...


07.10.2013

Te jeseni se udaljavao od krda.Bio je vec star.Zeleo je samo jos jednom proci kroz krdo i boriti se za kosutu.Nasuprot tome sto je bio vec u godinama njegovi rogovi su bili sve lepsi.Snazni i razgranati kao staro drvo hrasta sa puno ukrasa.
Mladi plemic ugledavsi ga vec ga je video u gostinjskoj sobi iznad kamina .Odapeo je strelu i pogodio ga u grudi tik pored srca ,smrtno ali polako umiranje .Kapi krvi slivale su se iz rane i kapljale na suvo lisce.
Pozeleo je stojecki umreti posle hajke pasa i topota konja koji su ga proganjali toga jutra.Oci su mu se…


21.02.2013

Ne ,tebe zaboravit necu.
Ne moze covek bez senke biti danju.
Ne tebi pozeleti srecu necu.
Ti je imas na celome ovom svetu..
I noci znaju bele biti zasute snegom.
Mesecinom obasjane.
Imala je nasa ljubav dusu..
Ne gubi se ona lako.
Sanjao sam buket purpurnih ruza.
Istih onakvih sto poklonih tebi.
Zazeleo sam se osmeha nade.
Pogleda sretnog .
Prvenca napisanog za tebe.
Dunja zrelih zutih kao sunce.
Nije nam se dalo cudnog li vremena...
Te knjige zamenjene i nesto odece.
Nisu bile dovoljan lanac ljubavi..
U hladnoj sobi citam misli svoje.
Mozda izadjem iz lavirinta...
Potrebna su krila a ne koraci
Ma gde bila .
Greh na moju dusu a molitva zajednicka.



21.01.2014

Nije znao zasto mu slike izjutra kad se budio lice jedna na drugu kao plagijati i losi falsifikati samoga sebe,video bi zenu koja uporno nenapusta platna i njegove pesme .Jedanput je procitao da pijanci umiru sami u belim plahtama ostavljeni na kraju cak i od samoga alkohola, tog kraljevskog i prosjackog poroka koji ne umire nikad...Uvek pod ruku sa djavolom zrtvu bi pronalazio u bedi ,u slavlju pa i u pobedi.Ko bi rekao?Prijatelji bolje da vas nemam nece se niko svetiti ili smejati jednom promasenom zivotu oguglao sam na ono. Sta ti to treba?To je moja tanka nit do besmisla…


Uzalud sam te zaboravljao,to ti dodje kao zanat od kalfe šegrta do majstora.Samo ovi poslednji zaboravljaju prve i prave ljubavi.....Ispekli su ....posao.Mi šloseri uvek zamuckujemo kad treba brzo slagati kad se treba predstaviti neranjiv biti, mi smo tuzna garda pisaca koji likuju propasti svojoj ,zedni slave, mozda hora jedne pesme pre stihova koji nisu kradeni časna reč .Reč nam je velika i visoka kao mlin u Panoniji.Ustvari vojska knjizevnika je tuzna i sama uglavnom ostavljena u svojoj zamišljenosti.Srećni smo u malim detaljima vernim prijateljima,svaka nova pesma otkinuta je sa nebesa da bi bila sa mukom urezana u svakodnevnicu,jeste li primetili…


19.03.2013

Oni sto nebudu hteli duze da me obilaze moze i plasticno cvece.Neko ce ga vec ukrasti sa groba,prodati upola cene.Visibabe obavezno koji bokor ako se prime i naravno zumbul onaj lepi lila boje moze i beli.To sto ce pisati na spomeniku neka nikoga ne brine zato sto cu gledati nikoga da ne uvredim.Sa proleca koja lala u par crvene volim a mogu i zute.Zato sto znam da motiku niko nece uzeti u ruke poprskajte hemijom mesto nebili zarastao u korov i bila potrebna maceta da se probije kroz lijane brsljana do grobnog mesta.Ovo uputstvo ostavljam jer nikad se ne zna…


24.01.2012

Eto ne bojim se onih koji ne postoje strah mi je onih koji kad ih citas kazu opusti se broj do deset lagano kad stignes do kraja ti spavas i poceces da mislis kao i ja jer mi smo slicni probudices se kad puknem prsticima i ponasaces se kao da se nista nije dogodilo.Da hipnoza tekstom pravi robove koji podsvesno mole za oslobadjanje a nose kamene blokove narucioca misljenja.Ko zna koliko nosimo u glavi recenice pomenutih dok ih oni zaborave pri pisanju. Um je neistrazena pijaca moze se lako zatrovati a, i ocistiti citanjem.Preporuka nije uvek ono sto obecava ili…


02.03.2014

Ne zovi me kad idem hladnom stranom ulice,
neparnih brojeva kojim samo opijeni i slepi se setaju,
nekad klececi traze sta su izgubili,a ne znaju da
na suncanoj strani ulice se pronalaze izgubljene stvari
Uporno gromila tabana u zelji da se seti sinocnjeg sna
Nikako da zakoraci preko i nadje svetlost zivota i ode sa dna,
Ovde samo zavidno pogledaju na bicikle postara
zutih bisaga koji pisma zaljubljenih u parne sanducice stave
Ne smeju preci njima su uzeta srca davno kad se ljubilo slavno.
Ne, ne zovi me bio sam i ja svetloscu ugrejan,
Koraka laka uvek sam govorio plakacu sutra,
tesio sam se tu sam i oslepio i opio se…


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta