potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

30.03.2018

Kako kad dvaput te gubim?
Nisam te ni imao stvarno.
Jednim jutrom više me nebudiš.
Navečer tuznu uspavanku pevušiš.
Kako da te ne gubim u snu.
Koji je otključan za svakoga.
Svetloljubičasto na belome greje.
Ti u prolazu samo kazeš idi.
Tebi treba pas a ne čovek.
Sumnjaš u vernost jer se nevidi.
Ranjena oziljkom naslikana duša.
Bog pomaze a zlo svašta pokuša.
Zivim zivot čoveka koji nisam ja.
Nekad se i ugledam u senci na zidu.
Ogledalo pošalje osmeh šturi.
Grimasa mimika misli preturi.
To nisi ti to nisu tvoji snovi.
Igra je kratka ali ipak samo igra.


13.09.2018

Pogledom mi dete skrene korak na obali ne ruši mi zamak u njemu mi je detinjstvo.Otac majka sestra.
Popraviću ga ali neće biti kao prvi,u očima zelja na rukama svetlucavi tragovi, na dlanu zivot ,sagradjen,tik do granice talasa koji brišu tvrdjavu u naletu izdaleka poslati jačom silom.Moze li more oprostiti jedan san dečije igre.Moze.Treba izgraditi bedeme kamene bez kamena treba premestiti sećanja sa gomile u kolone onih koji nesluze kolonašima nego drze vrstu zdravom.Pozdravih ga osmehom on mi vrati istom merom.


18.09.2018

Večeras, samo večeras zaspi posle mene.
Zelim prvi hodati po oblacima.
Ne grešan makar jednu noć sanjati divlje lale.
Da li ću čuti pesmu Andjela ?
Pričaću ti izjutra dok je sveze sećanje na san.
Čak i ako nebudeš tu znaćeš koliko sam bio srećan.
Da , pio sam vodu sa izvora ,jedanput.
To su usne njene.
Zavideli su mi siromasi što sam siromah i bogati što sam bogat.
Još čitam ime tvoje ukrug kao što pastir pozna stado svoje.
Ja drugo nemam osim sveta, biti raštimovan orkestar.
Koji dobro zvuči posle ljutog pića, grešaka i često nabada početke.
Samo me zaboravu prepusti bez traga i sećanja.
Jedan dečak će te već…


01.06.2014

Ja noćas gubim ko kockar sa posudjenim parama,
Prosjački stiskam siću u šakama na štakama,
Neistetoviran mornar igubljen u moru sa mapama
Nije mi dato da pozelim zelju na kartama.

Stida nemam ostavio me na pola zivota sa par poroka,
Puno sanjanjariš pomislim čoveveče od Boga greota.
Pobedi sebe to je pola puta u Raj,
Ne dozvoli da završiš u vatri pakao je kraj.

Sa tobom i na kraj sveta ipak je Zemlja samo planeta,
Napuniću šake i dzepove majskim trešnjama za tebe.
Stihove pišem iz srca sa greškama za tebe,
Na pismu adresa stara zuti prsti od duvana markicu lepe,

Svet je počeo da me guši daj bre ili gradi ili…


23.05.2014

Pokatkad u raskoraku izmedju juče, danas,sutra ,osvrnem se,kao orač na brazde koje se slazu i ostaju iza jedna do druge.Sjaje se kao slanina ,a na njima bele ptice,koje traze hranu,čeprkajuci zemlju koja ce dati novom semenu snagu, da nikne i raste.Kazu da zemlja i zena nikad ne prastaju i da uvek vraćaju.Ima tu neke istine koliko ulozis toliko ti se i vrati i obratno,rada i ljubavi.U nevolji se prijatelji proveravaju ,a zlato u vatri tako su nas ucili, jesmo li naučili?Hvala svima koji su nam pomogli ,još vise hvala onima koji nisu jer su nam baš oni pomogli.


19.09.2017

Sedu kosu pleteš,
kao strune vetar.
Prozorima ime daješ,
i vratima ime deteta.
Čekaš godinama,
pogledom moliš.
Ogrubele ruke ,
sa potoka vodu,
ćutke blagosloviš.
Kraja nema,
sve je sutra novo,
i danu je mrak,
mesečev paravan.
Nema plesa,
za heroje,
ordenje je ćutke,
dato u grob,tajne,
nose kao blago.


10.04.2014

Ta dva uvojka sto su ti na celo pala,
neobavezno ti kite lice, krv crvene usne,
oci braon sanjalice.
Kukavica sam ti ja za duze staze mene,
umor goni i trazi izlaze crne slutnje,
od samoce stalne zivim i muci se divim
kako neko sam sa sobom zna se i posvadjati,
oprostiti i primer dati kao bolestan zaplakati.
Otici cu plan postoji ako se i bojim ,
u selo malo gde su kuce sive ,
salukatre spustene i klupe prazne,
gde kerovi ne laju a ptice cute,
konji po magli ulice pronalaze,,
tu svadje nema svi se znaju,
i bogat i siromah istom prasinom hodaju,
opanci su od rose zajutro oprani,
svi kod berbera ocesljani i…


22.12.2016

Kupujem kartu za peron ljubavi,
znam da me čekaš,
letećim ćilimom po mene svrati
Jer voz preseda negde u Banatu,
ne mogu ti pred kuću stati.

Pogledaj kroz prozor očima srne,
Mozda lokomotiva i nastavi kroz planine,
Andjeli tapkaroši imaju prave karte,
stanica je blizu volim te, voli me.

Zašto onda mi zima nije,
to mi ti ruke greješ
Ne zalim ništa jer još smo deca,
čekamo sneg da nas zaveje.

Dve pahulje male kao nas dvoje se igrale,
jedna na dlan pala tu je i ostala,
druga na obraz tvoj suza postala.
Zato vise volim vejavicu i lazne suze
prave su skupe i bole njih ni odrasli nevole.




09.06.2018

Uvek sam trazio da znam kad je vreme?Vreme je uvek.Kad god naumiš i rešiš.Nisu kazaljke i brojevi trošni nego mi .Neće reka stati niti vetar usporiti ,trava rastiti mesec zvezde milovati nekad pun nekad turski ili presečen kao mačem.Trudio sam se slušati one koji znaju pripovedati ,uzimajujući još ono malo skrivenog blaga u rečima.Divim se ljudima koji upravljaju svojim zivotima i nose satove na rukama oni uvek zure ili imaju vremena, često kasne, pojavljuju se u poslednjoj sekundi.Brzo sam prevazišao model poslovnog ,sat su mi ukrali jer sam ga skinuo zbog kupanja mati i sestra su mi ga poklonile u…


10.01.2019

Majore u penziji nedaj da te ona zavede.
Ona očima odmeri te od šešira do naviksanih cipela
Zamiriše na još, tera u bruku i djavola se neboji.
Trazi ti iz mladosti slabosti da staneš za šank.
Nikad dupli ali moze dva u redu da čekaju.
Stari si ti kov ali nje se boj, ona će te preći.
Ništa baš ništa ti ponuditi neće gledaćeš je u čudu.
Kosa vetrom zamršena krišom šal oko vrata nevidljiv.
Mnoge si pristojno smirio, kako ćeš joj reći zbogom?
Traziće ti samo jedan san da joj ispričaš.
Nikad više nećeš stati sa čašom ćeš zauvek drugovati.
Zaborave se reči koje treba da se brišu ali…


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta