potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

15.02.2015

Bićeš u venčanici čuće se praporci, kas konja, što na vetru huji i grive upletene u crvene vunice protiv uroka.Sedeceš šćućurena na karucima pored moga druga srećnoga lica i hladnih prstiju kojima ces milovati ruzmarin na njegovom reveru vešto čiodama probodenim.Harmonikaši će pored kočijaša buditi lavez pasa i poglede preko kapije.Proćete pored moje jabuke koju si mi iz ruke jela ali neceš pogledati u nju.Sokak će zagrmeti kao na Svetog Iliju od pesme i parade konja bičevi kroz vazduh seći će reči veselih svatova.Sinoć su zdralovi ispisali tvoje ime,na nebu. letela si sa njima .Krilima si me sakrila i učila…


Najlepše je bilo opiti se terati kera.Zora je morala doći.Sad mi je sokak postao autoput , cigani neće da izginu da me prate šorom sredom ,belom linijom kazu brate hoceš da nas pobiješ.Uistinu novi klinci belih noseva čiste crte pa i ne mare tu su tatini advokati.Svirci počeše skupljati bakar i gvozdje kazu bolja zarada ,uzgred triput nam sa manastira nestao bakarni krov i oluci.Boze oprosti.Sve je postalo jeftino ,a ja nikako da naučim da se vremena menjaju znaš ti dobro Boze ti nas nikad nisi ostavio,da je dole ekipa ista opet bi razapeli Isusa Hrista .Jedan je sud za…


Ti si princeza uvek bila od prvog trena prvog pogleda.
Ja vitez nikad postati neću jer nisam sačuvao tvoju sreću.
Neki drugi dele pravdu,neki drugi lome kolač ,neki drugi....
Četiri zida i bele boje kao u bolnici miris sterilnog vonja.
Ti nisi bila u mojoj zemlji propadanja nije to zemlja čuda.
Padaš a ne boli,voliš a znaš da ne vredi ,čekaš a kopniš..
Zbog čega si tu pitanje je svakog palog u nevreme brata.
Zelim ti sreću ,pravu sreću mnogo sreće da traje dugačko.
Ugasili su se čadjavi odzaci danas kao po naredjenju.
Vaskrsnuće ognjšta Bog da nas pogleda retke kao senice.
Miris pobede ućiće u nozdrve da napuni pluća…


30.03.2018

Kako kad dvaput te gubim?
Nisam te ni imao stvarno.
Jednim jutrom više me nebudiš.
Navečer tuznu uspavanku pevušiš.
Kako da te ne gubim u snu.
Koji je otključan za svakoga.
Svetloljubičasto na belome greje.
Ti u prolazu samo kazeš idi.
Tebi treba pas a ne čovek.
Sumnjaš u vernost jer se nevidi.
Ranjena oziljkom naslikana duša.
Bog pomaze a zlo svašta pokuša.
Zivim zivot čoveka koji nisam ja.
Nekad se i ugledam u senci na zidu.
Ogledalo pošalje osmeh šturi.
Grimasa mimika misli preturi.
To nisi ti to nisu tvoji snovi.
Igra je kratka ali ipak samo igra.


13.09.2018

Pogledom mi dete skrene korak na obali ne ruši mi zamak u njemu mi je detinjstvo.Otac majka sestra.
Popraviću ga ali neće biti kao prvi,u očima zelja na rukama svetlucavi tragovi, na dlanu zivot ,sagradjen,tik do granice talasa koji brišu tvrdjavu u naletu izdaleka poslati jačom silom.Moze li more oprostiti jedan san dečije igre.Moze.Treba izgraditi bedeme kamene bez kamena treba premestiti sećanja sa gomile u kolone onih koji nesluze kolonašima nego drze vrstu zdravom.Pozdravih ga osmehom on mi vrati istom merom.


18.09.2018

Večeras, samo večeras zaspi posle mene.
Zelim prvi hodati po oblacima.
Ne grešan makar jednu noć sanjati divlje lale.
Da li ću čuti pesmu Andjela ?
Pričaću ti izjutra dok je sveze sećanje na san.
Čak i ako nebudeš tu znaćeš koliko sam bio srećan.
Da , pio sam vodu sa izvora ,jedanput.
To su usne njene.
Zavideli su mi siromasi što sam siromah i bogati što sam bogat.
Još čitam ime tvoje ukrug kao što pastir pozna stado svoje.
Ja drugo nemam osim sveta, biti raštimovan orkestar.
Koji dobro zvuči posle ljutog pića, grešaka i često nabada početke.
Samo me zaboravu prepusti bez traga i sećanja.
Jedan dečak će te već…


01.06.2014

Ja noćas gubim ko kockar sa posudjenim parama,
Prosjački stiskam siću u šakama na štakama,
Neistetoviran mornar igubljen u moru sa mapama
Nije mi dato da pozelim zelju na kartama.

Stida nemam ostavio me na pola zivota sa par poroka,
Puno sanjanjariš pomislim čoveveče od Boga greota.
Pobedi sebe to je pola puta u Raj,
Ne dozvoli da završiš u vatri pakao je kraj.

Sa tobom i na kraj sveta ipak je Zemlja samo planeta,
Napuniću šake i dzepove majskim trešnjama za tebe.
Stihove pišem iz srca sa greškama za tebe,
Na pismu adresa stara zuti prsti od duvana markicu lepe,

Svet je počeo da me guši daj bre ili gradi ili…


23.05.2014

Pokatkad u raskoraku izmedju juče, danas,sutra ,osvrnem se,kao orač na brazde koje se slazu i ostaju iza jedna do druge.Sjaje se kao slanina ,a na njima bele ptice,koje traze hranu,čeprkajuci zemlju koja ce dati novom semenu snagu, da nikne i raste.Kazu da zemlja i zena nikad ne prastaju i da uvek vraćaju.Ima tu neke istine koliko ulozis toliko ti se i vrati i obratno,rada i ljubavi.U nevolji se prijatelji proveravaju ,a zlato u vatri tako su nas ucili, jesmo li naučili?Hvala svima koji su nam pomogli ,još vise hvala onima koji nisu jer su nam baš oni pomogli.


19.09.2017

Sedu kosu pleteš,
kao strune vetar.
Prozorima ime daješ,
i vratima ime deteta.
Čekaš godinama,
pogledom moliš.
Ogrubele ruke ,
sa potoka vodu,
ćutke blagosloviš.
Kraja nema,
sve je sutra novo,
i danu je mrak,
mesečev paravan.
Nema plesa,
za heroje,
ordenje je ćutke,
dato u grob,tajne,
nose kao blago.


10.04.2014

Ta dva uvojka sto su ti na celo pala,
neobavezno ti kite lice, krv crvene usne,
oci braon sanjalice.
Kukavica sam ti ja za duze staze mene,
umor goni i trazi izlaze crne slutnje,
od samoce stalne zivim i muci se divim
kako neko sam sa sobom zna se i posvadjati,
oprostiti i primer dati kao bolestan zaplakati.
Otici cu plan postoji ako se i bojim ,
u selo malo gde su kuce sive ,
salukatre spustene i klupe prazne,
gde kerovi ne laju a ptice cute,
konji po magli ulice pronalaze,,
tu svadje nema svi se znaju,
i bogat i siromah istom prasinom hodaju,
opanci su od rose zajutro oprani,
svi kod berbera ocesljani i…


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta