potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

Волео сам јаче од Сунца које греје.

Желео сам те и кад уморно срце престане да плаче.

Патио више него што ми је Бог дао.

Писао песме као молитве понављао.

Вапај душе ,крај ,да ми некада поновиш стих.

Сви су те волели а ја љубио попечених усана.

Никада један о стотине никада један од њих.

И  једнога дана кад будем пуст и слободан срећан сазнаћеш прва.



04.07.2019

Od čokota do špalira prodju godine .

Loza sama sebe podmladi .

Pijane godine bi svake godine rodile.

Ti me prepoznaj na kraju puta.

Kad se budem najsladje smejao.

Ubriši mlak obraz ne našminkan.

Pozeli mi da me ne traziš u drugima.

Znaš da sam Bogom zvao Boga.

Hranio ga svojom tugom i srećom.

Vodio me uvek sa pitanjem da biram.

I ono što je bilo na koncu sad je na gredi.

Tebi ovu pesmu pišem kao da kasnim.

Nešto je prosuto mastilo,nešto izbledi.

Ne zalim, ti ne zali ipak smo iz raja proterani.



20.05.2019

Nisam ti ni prijavio da bitka koju sam izgubio nije bila poslednja.

Samo imam neostvarenu  zelju da poslednju pobedim jer samo se ona računa.

Moglo je i bolje ,moglo je i drugačije ali ne bira duša gde će ziveti.

Lakše je pevati u horu lakše je biti vitez u ratu ljutih neprijatelja.

Biću sam i obelezen kao jagnje belegom kao kruna kralja optočena molitvom.

U zaborav idu svi koji su hteli kupiti ili prodati vreme neprocenjivo blago.

Kriješ vedar osmeh plešeš sa oblacima koji kao  od kaolina uvijaju ti se oko struka i ljube grudi skrivene u magli vrha planina.




08.04.2019

Тихо ћу ти рећи мада знам да знаш.

Неко одозго ти залепи сенку као колаж.

Престанеш да слушаш веселе песме.

Почнеш мучити молити и плаћати оркестре .

Издаш себе наду нађеш у пићу никад доста мислиш стварност заборавићу.

Белу ми мајка она кошуљу пегла и каже немој до зоре, а неће спавати целе ноћи чекаће кораке моје.

Постанеш роб и повратка нема она сенка никад недрема.

Кад останеш сам и схватиш боље да неиштеш и вече срамиш,већ је касно потрошен сјај живота у томе је канда и лепота.





30.03.2019

Da bi ti se vratio moram prvo otići.

Makar na sekundu.

Nekad traje samo dok trepneš.

Necu oči sklopiti.

Moracu te još jedanput videti.

Prodaću dunjicu perja sto mi san dade.

Bice para papirnih bez sitniša.

Nisu ovo moje ruke sto te grle.

To je reč sa neba.

Očima ću te otisnuti kao Jadran.

Zaliti kao pelin sa limunom.

I sanjati jer sam takav rodjen.

Oprosti mi jer sam sretan.

To ne boli.


11.03.2019

Солдат љубави си била и остала.Печат истине,храброст жене ,стрпљење за недочекано.Све у фишеку чежње ,живота без грешке .Шта би било да је све како смо сањали?Остали би без сна за чим би упорно молили .


27.07.2018

Ne znam zašto lipa ne cveta cele godine.
I nedaj me nikad u ruke treznog da mi priča o pijanstvu.
Onaj što za Boga ne zna što se krsti samo kad djavola kuša.
Pričaj mi još jednom kako se konj smeje kako je sreća prazna sveska.
Umirem danom, javili su mi moji leptiri da putuješ u more plave boje.
Lazu oči ,laze sluh, lazu me svi istina je trn na koji se si ubola i zaspala.
Nema sreće ,ona je lek i otrov u malim kockicama leda koje se tope.


01.02.2015

RODJENA LUTALICA SAM TI JA.
KAO SENICA DODJEM TI NOCU U SAN ,A DANJU TI SLETIM NA DLAN.ZASTO?
DA ME UGREJES DAHOM SVOJIM DA MI PRIČAŠ ZAŠTO TOLIKO U MISLIMA SKITAŠ.
IMAO SAM LEPTIRA ALI DODIRNUO SAM MU KRILA SKINUO MU ZLATNI PRAH.
VIŠE NIJE LETEO PITAO ME JEL SI MORAO,MOGAO SI ME I OČIMA ZADRZATI.
BILA JE I JEDNA ZENA U ZIVOTU MOME NESTO POPUT, SENICE, LEPTIRA I SRNE.
SELILA SE KAO SENICA NA KRATKO,IMALA JE SLOBODU LEPTIRA I KORAK SRNE.
ZNAM DA PESME ZIVE KAO BAJKE KRATKE KAO MINUTI.
DOKTOR MI JE PREPISAO PESMU U SPAS DA JE PISEM KADA STIGNEM SRNU U MISLIMA,SENICU U UŠIMA…


16.06.2016

Stanite cigani ne palite vatre.
Ona jos rukama mije snegom lice.
Krase je belinom nezne ruke jagodica mekih.
Čujete li doboš stari, dobošare sanjalice.
Svako ište svoje snove na prodaju nisu više.
Kitiće cvetom lipe pčele al tambure nikad tiše.
Lutalice dom će naći,sviće gnezdo golubova par.
Kad u pakla primas ruku znaj da nije svaka raj.
Vučica si bila moja dojila si majko naša.
Šume zovu krv je jaka srce kuca iz sveg glasa.






15.02.2015

Bićeš u venčanici čuće se praporci, kas konja, što na vetru huji i grive upletene u crvene vunice protiv uroka.Sedeceš šćućurena na karucima pored moga druga srećnoga lica i hladnih prstiju kojima ces milovati ruzmarin na njegovom reveru vešto čiodama probodenim.Harmonikaši će pored kočijaša buditi lavez pasa i poglede preko kapije.Proćete pored moje jabuke koju si mi iz ruke jela ali neceš pogledati u nju.Sokak će zagrmeti kao na Svetog Iliju od pesme i parade konja bičevi kroz vazduh seći će reči veselih svatova.Sinoć su zdralovi ispisali tvoje ime,na nebu. letela si sa njima .Krilima si me sakrila i učila…


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 28 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta