potisje blog

potisje
42, Beograd, Srbija

11.03.2019

Солдат љубави си била и остала.Печат истине,храброст жене ,стрпљење за недочекано.Све у фишеку чежње ,живота без грешке .Шта би било да је све како смо сањали?Остали би без сна за чим би упорно молили .


27.07.2018

Ne znam zašto lipa ne cveta cele godine.
I nedaj me nikad u ruke treznog da mi priča o pijanstvu.
Onaj što za Boga ne zna što se krsti samo kad djavola kuša.
Pričaj mi još jednom kako se konj smeje kako je sreća prazna sveska.
Umirem danom, javili su mi moji leptiri da putuješ u more plave boje.
Lazu oči ,laze sluh, lazu me svi istina je trn na koji se si ubola i zaspala.
Nema sreće ,ona je lek i otrov u malim kockicama leda koje se tope.


01.02.2015

RODJENA LUTALICA SAM TI JA.
KAO SENICA DODJEM TI NOCU U SAN ,A DANJU TI SLETIM NA DLAN.ZASTO?
DA ME UGREJES DAHOM SVOJIM DA MI PRIČAŠ ZAŠTO TOLIKO U MISLIMA SKITAŠ.
IMAO SAM LEPTIRA ALI DODIRNUO SAM MU KRILA SKINUO MU ZLATNI PRAH.
VIŠE NIJE LETEO PITAO ME JEL SI MORAO,MOGAO SI ME I OČIMA ZADRZATI.
BILA JE I JEDNA ZENA U ZIVOTU MOME NESTO POPUT, SENICE, LEPTIRA I SRNE.
SELILA SE KAO SENICA NA KRATKO,IMALA JE SLOBODU LEPTIRA I KORAK SRNE.
ZNAM DA PESME ZIVE KAO BAJKE KRATKE KAO MINUTI.
DOKTOR MI JE PREPISAO PESMU U SPAS DA JE PISEM KADA STIGNEM SRNU U MISLIMA,SENICU U UŠIMA…


16.06.2016

Stanite cigani ne palite vatre.
Ona jos rukama mije snegom lice.
Krase je belinom nezne ruke jagodica mekih.
Čujete li doboš stari, dobošare sanjalice.
Svako ište svoje snove na prodaju nisu više.
Kitiće cvetom lipe pčele al tambure nikad tiše.
Lutalice dom će naći,sviće gnezdo golubova par.
Kad u pakla primas ruku znaj da nije svaka raj.
Vučica si bila moja dojila si majko naša.
Šume zovu krv je jaka srce kuca iz sveg glasa.






15.02.2015

Bićeš u venčanici čuće se praporci, kas konja, što na vetru huji i grive upletene u crvene vunice protiv uroka.Sedeceš šćućurena na karucima pored moga druga srećnoga lica i hladnih prstiju kojima ces milovati ruzmarin na njegovom reveru vešto čiodama probodenim.Harmonikaši će pored kočijaša buditi lavez pasa i poglede preko kapije.Proćete pored moje jabuke koju si mi iz ruke jela ali neceš pogledati u nju.Sokak će zagrmeti kao na Svetog Iliju od pesme i parade konja bičevi kroz vazduh seći će reči veselih svatova.Sinoć su zdralovi ispisali tvoje ime,na nebu. letela si sa njima .Krilima si me sakrila i učila…


Najlepše je bilo opiti se terati kera.Zora je morala doći.Sad mi je sokak postao autoput , cigani neće da izginu da me prate šorom sredom ,belom linijom kazu brate hoceš da nas pobiješ.Uistinu novi klinci belih noseva čiste crte pa i ne mare tu su tatini advokati.Svirci počeše skupljati bakar i gvozdje kazu bolja zarada ,uzgred triput nam sa manastira nestao bakarni krov i oluci.Boze oprosti.Sve je postalo jeftino ,a ja nikako da naučim da se vremena menjaju znaš ti dobro Boze ti nas nikad nisi ostavio,da je dole ekipa ista opet bi razapeli Isusa Hrista .Jedan je sud za…


Ti si princeza uvek bila od prvog trena prvog pogleda.
Ja vitez nikad postati neću jer nisam sačuvao tvoju sreću.
Neki drugi dele pravdu,neki drugi lome kolač ,neki drugi....
Četiri zida i bele boje kao u bolnici miris sterilnog vonja.
Ti nisi bila u mojoj zemlji propadanja nije to zemlja čuda.
Padaš a ne boli,voliš a znaš da ne vredi ,čekaš a kopniš..
Zbog čega si tu pitanje je svakog palog u nevreme brata.
Zelim ti sreću ,pravu sreću mnogo sreće da traje dugačko.
Ugasili su se čadjavi odzaci danas kao po naredjenju.
Vaskrsnuće ognjšta Bog da nas pogleda retke kao senice.
Miris pobede ućiće u nozdrve da napuni pluća…


30.03.2018

Kako kad dvaput te gubim?
Nisam te ni imao stvarno.
Jednim jutrom više me nebudiš.
Navečer tuznu uspavanku pevušiš.
Kako da te ne gubim u snu.
Koji je otključan za svakoga.
Svetloljubičasto na belome greje.
Ti u prolazu samo kazeš idi.
Tebi treba pas a ne čovek.
Sumnjaš u vernost jer se nevidi.
Ranjena oziljkom naslikana duša.
Bog pomaze a zlo svašta pokuša.
Zivim zivot čoveka koji nisam ja.
Nekad se i ugledam u senci na zidu.
Ogledalo pošalje osmeh šturi.
Grimasa mimika misli preturi.
To nisi ti to nisu tvoji snovi.
Igra je kratka ali ipak samo igra.


13.09.2018

Pogledom mi dete skrene korak na obali ne ruši mi zamak u njemu mi je detinjstvo.Otac majka sestra.
Popraviću ga ali neće biti kao prvi,u očima zelja na rukama svetlucavi tragovi, na dlanu zivot ,sagradjen,tik do granice talasa koji brišu tvrdjavu u naletu izdaleka poslati jačom silom.Moze li more oprostiti jedan san dečije igre.Moze.Treba izgraditi bedeme kamene bez kamena treba premestiti sećanja sa gomile u kolone onih koji nesluze kolonašima nego drze vrstu zdravom.Pozdravih ga osmehom on mi vrati istom merom.


18.09.2018

Večeras, samo večeras zaspi posle mene.
Zelim prvi hodati po oblacima.
Ne grešan makar jednu noć sanjati divlje lale.
Da li ću čuti pesmu Andjela ?
Pričaću ti izjutra dok je sveze sećanje na san.
Čak i ako nebudeš tu znaćeš koliko sam bio srećan.
Da , pio sam vodu sa izvora ,jedanput.
To su usne njene.
Zavideli su mi siromasi što sam siromah i bogati što sam bogat.
Još čitam ime tvoje ukrug kao što pastir pozna stado svoje.
Ja drugo nemam osim sveta, biti raštimovan orkestar.
Koji dobro zvuči posle ljutog pića, grešaka i često nabada početke.
Samo me zaboravu prepusti bez traga i sećanja.
Jedan dečak će te već…


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 27 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta