ZvezdanoNebo blog
..Pocinje sve od ovog proleca
i ova tuga koju osecam slomit ce srce na pola za tren
Svake se noci tiho pomolim
sa zeljom da te sutra ugledam
i sve bih dala da si sa mnom
da te dotaknem samo na tren
U mom zivotu barem kratko duso bio si sve
i kako vreme ide vidim da mi ne ide
jer kud god krenem,kud god podjem samo za tebe znam
priznajem od tog dana sebi ja ne pripadam,
kao u nekom filmu celi moj se srusio svet
i cekam da se nesto desi,cekam preokret
jer kud god krenem,kud god podjem,samo ta tebe znam
ne zelim biti sama,zelim samo tebi ja da pripadam,
ko kad se pripada po prvi put,
reci da nije bilo uzalud,da tvoja ljubav jos traje,bar tren
DA ZNAS,DA ZNAS KAKO POGLED ME TVOJ JOS BOLI,
DA ZNAS KAKO SRCE TE MOJE VOLI,
DA ZNAS KAKO TUZNA SAM BEZ TEBE,
DA ZNAS BIO BI KRAJ MENE,
DA ZNAS KOLKO SUZA SAM ISPLAKALA.
DA ZNAS I DA NISAM SE POKAJALA,
DA ZNAS KAKO TUZNA SAM BEZ TEBE,
DA ZNAS BIO BI TU U MOME SECANJU..
She's like the wind trough my tree
she rides the night next to me
she leads me trough moonlight
only to burn me with the sun
She's taken my heart
but she doesn't know what she's done.
Fell her breath in my face
her body close to me
can't look in her eyes
she's out of my league.
JUST A FOOL TO BELIVE
I HAVE ANYTHING SHE NEEDS
SHE'S LIKE THE WIND
I look in the miror and all I can see
is a young old-man with only a dream
am I just fooling myself
that she'll stop the pain
living without her
I'll go insane..
...drzim joj ruke i stezem je na svoje grudi..
pokusavam da ispunim svoje narucje njenom ljupkoscu,
da poljupcima opljackam njen sladak osmeh,
da ocima svojim ispijem njene tamne poglede..
ali gde je sve to?
Ko moze lisiti nebo njegova plavetnila?
Pokusavam da shvatim lepotu,
ali mi ona izmice
i ostavlja mi na rukama samo telo..
Kako moze telo dotaci cvet
koji sme da dotakne samo dusa?
Vreme,samo vreme,
i bicemo isti u mrznji i ljubavi,
ja i ti,
zato bez suza polazim,
bar jednom imaj milosti
ne otezavaj mi stvari,
vreme za ljubav istice,
NAS DVOJE VISE NIKADA,
ni novi a ni stari
AKO POZELIS DA MI SE VRATIS,
GLEDAJ DA TO NE BUDE SKORO,
VREMENA DAJ MI DA TE PREBOLIM,
DODJI KAD PRESTANEM DA TE VOLIM!!
Ti zivis gde zvezde tkaju sag od srebra
jer nevisnoscu sja tvoje lice
dok nedostizan kao sjena
nastavljas svoj let,
negde sakriven tvoj je svet
MOJ SVET SI TI
vecnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene
JER TI SI PRINCEZA NEKOG DRUGOG SVETA
TVOJA REC STVARA CUDA
BUDI ISKRENA UPUTI MI OSMEH TEK DA ZNAM
DA POSTOJIS NISAM SAM
NEGDE IZVAN PLANETA.
Jos ne znam,dal si zvezda ili zena,
i samo jedan tren da postojis
ko ruzicasta morska pena
na zalu stojim sam
galebova stope brise val
ali sam,vecnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene...
Tu smo,nismo to sto nekad bili mi smo
sad u jednu ruznu rec sve stalo bi,
bolje da odcutim samo gore bice slutim
ne znam gde to nize s tobom pao bih
Bio sam zbog nas prosjak,svetac i baraba
pametan i lud,jak koliko ti si slaba
poslednji je put
AKO POGAZIM REC,POBEDOM SVOJOM TO NAZOVI,
NOCAS DELIMO SVET,NA POLA ZID NA POLA SNOVI,
NEKAD NA NAS PONOSAN,SAD SMO KO NOC I DAN,
UMECU DA TE NEMAM!!!
Dotakla bih te kao nekada.
Da znam samo kojim putem snovima lutas trazeci ljubav,
nasla bih te,dotakla bih te,kao nekada..
Da samo mogu da doletim,
uzalud pruzam uvela krila ovo nebo ne razume srecu.
Dotakla bih te kao zelja;
znam da me zelis i da me pratis nekim mislima
kad nikog nema da te utesim.
U tom trenu na nekom drugom kraju ceznje
ja sam sama..
A dotakla bih te kao san,da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne i smirim te rukama
trazeci samo da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes da sve proslo je.
Dotakla bih te kao miris kad ides poljem,
kad u njemu nadjes neki mali svet.
I onda kad sve nestane,
jos uvek osecas miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo,jos uvek me pratis..
Dotakla sam te svojim recima,
al nije to sve,
ne,nije jos kraj,
jos uvek cekam te..
Kratki uzdah jos jednom donosi kraj..U tisini,kradom ispustena suza klizi niz lice,odnosi ogorcenje,nivelira davno nakupljene strahove..Nestaje ponovo..Sva obecanja,zar nikad ih nece ispuniti?Zar sve sto sam videla bila je iluzija?Njegove ruke ponovo me podsecaju na davno ugusene snove,njegov osmeh na svetlost kojom me je ispunjavao..Utopila sam nocas svoje detinjstvo u posudi secanja,stvorila svet u kojem me nije mogao povrediti..gotovo je..izgubila sam voljeno,ostala sam zatocena u kavezu zivota,zacakljena u dvorcu usamljenosti..Volim ga,a ne shvaca moju zelju,zudim a izgubila sam ga..
...Vredi li upustati se u tumacenju stvari u kojima nismo u stanju da sagledamo obim?Milion godina je potrebno da se popnemo uz okomitu buducnost do nekih kristalnih vrhova nacinjenih od zelja.Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog cuda koje se zove:NAS DVOJE.U izmaglici dalekog,bas kao i sada ovako,spusti mi polako glavu na neko sutrasnje rame i zagledaj se pazljivo u plave barice neba.Ako se ti ne pojavis,neko ce umesto tebe cekati tamo da primi i prenese poruku.Ako se ja ne pojavim,neko ce drugi produziti to sto se zove beskrajno.Veruj mi poslednji put u vecnosti.Da se ti nisi rodio neko bi morao biti voljen na ovom mestu.Da se ja nisam rodila,neko bi umesto mene bio tu da te voli.Drugi bi primili poruku i drugi bi produzili to sto se zove beskrajno..
"Nemoj nikada..Nemoj da mi uputis vise nijedan pogled,cak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene pise
i tiho,necujno urezuje tvoje ime u neke moje jos nerodjene rime
zute i plave boje,a ja nisam sigurna da bi to ti hteo.
Ne budi moje orkane snene da se neki ne zakovitla iz pene,
ponasaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao sto si do sad umeo nastavi da gledas kroz mene
u nedogled iako tu ispred tebe stojim...
Nemoj da mi uputis vise nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomislicu da u tom novom jos nesto pise
i bojim se,izazvacu podsmeh kod onih kojih se sve tice..
U meni se…