Mostarka blog

Duso moja ja neznam visekako dugo ovdje stojim,dok gledam kise kako lijupod mracnim prozorima tvojim..I kad krenemhtjela bi opet da se vratim,ti neznas da je pola meneostalo s tobom, da tezauvjek pratim..Ostalo s tobom da te ljubikad si sam i kad je zima,jer ja sam ona sto te gubii prije nego sto te ima..Duso moja ko kaplja vodeti se topis na mom dlanu,jer s tobom dođe i bez tebe odestotinu dana u jednom danu..Ti umoran si i beztebe ti lezaaj spremam,na nekoj zvjezdi sto se gasijer razim svjetlost koje nemam.Pod hladnim nebom ispod granjastavit ces glavu na moje grudijer ja…

Nekada smo spavali sa medom, a mrzeli da idemo u vrtić i budimo se rano. Jeli smo slatkiše dok nas ne zaboli stomak. I niko nije znao za dijete. Sakrivali se ispod stola, jorgana, u ormaru od mame i tate. Istrčavali napolje i po ceo dan bil...i sa klincima iz ulice. Igrali smo žmurke, jurke. Padali, grebali kolena. Plakali. Smejali se. Bili smo srećni i imali to sa kim da delimo. Još uvek nismo znali šta je ljubomora, mržnja. Zao si bio jedino ako se smeješ kada neko padne. A uveče smo gledali crtane filmove. Posle odemo u sobu, pa…

Bol je prejaka i tuga me iznutra slama.Lomi mi svitanja,lomi mi dane,lomi mi snove.Izgubila sam te...a trajali smo godinama.Pretesko je kad nema te.Nikad te vise nece ni biti.Ti nudis mi prijateljstvo,al' sto mi to znaci?Sto,kad me vise nikad neces gledati onim pogledom?A taj pogled me pratio sa osmjehom.Pogled koji me pratio u nekoj nadi, pogled koji je svaki novi dan cinio jos ljepsim...Ali gotovo je...nema nas vise...nema vise tvojih toplih rijeci,tvojih zagrljaja...sve je nestalo,nestalo ko zapaljena slika.Kao vatra koja je sliku izbrisala...Mi smo slika,a sto ili ko je vatra???Sta nas je to razdvojilo? Boli...ali proci ce.Potrudit cu se...Proci ce kao…