Mesečeva senka
45, Apatin, Srbija

Čovek je gledao u smrt uvijeno u crno,
Ali nikad nije zaplakao,
Niti zadnjeg koraka napravio,
Nego smireno čekao poslednju svetlost
Što se niz obraze slevalo i nestajalo.

Nikad nije molio boga dozivao,
Straha osećao, pregažen bio-
Nego čvrsto stajao pogledom otvorenim,
Srcem mirnim očišćenim od zla,
Dušom čistom pred svojim spomenikom-
ispod mesečeve senke.

2 pregleda
 
Komentari

Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta