MORAM SAM (ANDJELI)
Beograd, Srbija

 

DOK JE MESEC NEBOM NOĆAS CAROVAO,

BOG MI JE DVA ANDJELA BELA DAROVAO,

DA ME PAZE I POMOGNU LJUBAV DA NADJEM,

U VRTLOGU ŽUTOG LIŠĆA NJU DA PRONADJEM.

 

U PESMAMA MOJIM POZNAJEM JE LICE,

MIRIS DUNJE NA ORMARU MOJE LEPOTICE,

BAŠTA PUNA CRVENIH ZAKASNELIH RUŽA,

ONA SVAKU MILUJE, UZDAH SVAKOJ PRUŽA.

 

KRAJ BUNARA VETAR MILUJE JE KOSU,

RUKE NJENE ZAHVATAJU VODU KAO ROSU,

U HALJETKU NEKOM BELOM SVETLI ONA CELA,

OČARAN SAM NJOME, MAŠTA MOJA SMELA.

 

KROZ TMINU U SANAK OD ZVEZDA MI DODJE,

MRZIM SVA TA JUTRA KAD MORA DA PODJE,

IZ SNA NJEN DODIR USNI OSEĆAM NA JAVI,

O, ANDJELI PRESVETLI ŠTO SE NE POJAVI.

 

GDE DA JE TRAŽIM, U ŠUMI IL GORI,

U GRADU IL SELU, ŽELJA MENE MORI,

ZNAĆU ISTOG TRENA DOK U OČI GLEDAM,

DA JE ONA TA KOJOJ MORAM DA SE PREDAM.

 

ANDJELI ME MOLE, TRAŽE NJENU SLIKU,

ONA SAMO ŽIVI U  MOM SNU U TOM LIKU,

NEMAM TUŽAN SLIKE , IMAM SAMO RIME,

KAKO DA SVET ”PREVRNU” SLUŽEĆI SE TIME.

 

I BOG DRAGI NE MOŽE SVE TO DA SHVATI,

ANDJELI SU POTREBNI, ON BI DA IH VRATI,

VREME GUBE SA MNOM,JUREĆI MOJ SAN,

MORAM SAM JE NAĆI KADA DODJE DAN.

8 pregleda
 
Komentari

Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta