18.02.2019
Nosha
41, Beograd, Srbija

Ima jedna americka pesma, Nosha u mojim rukama.

Imam noshu u rukama i nosim je svuda.

Nije za druge, za mene je. Nosim je kroz zivot, kroz strahote sto mi sprema.

Ne zelim da budem kao drugi kad se useru i pocnu da beze od smrada koji ostaje posle toga...

Ne zelim da budem kao oni koji vremenom pocnu da beze od smrada i kad se nisu usrali vec im je ostao u secanju i nozdrvama.

Moja nosha mi ne da da otupim, ni da zaboravim.

Neda mi da ostanem bez lekcije koju sam stvorio ali i zasluzio, iako mnogo toga u zivotu dobijemo nezasluzeno.

Neda mi da pokupim strah od sopstvenosti i svog mirisa.

I nikad ne mogu postati niko i nista....


Govna izvetre, ostanu samo skeleti koji rasteraju duhove proslosti.

Dok ne postanu skeleti koji stite, jedino nas kisha moze vratiti nezasluzeno i beskorisno na trenutak kad smo se usrali.

Zato nam treba malo vremena izmedju dva sranja, tek onda vreme leci sve.

9 pregleda
 
Komentari

Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta