18.02.2019
...
36, Podgorica, Crna Gora

...Uljuljkana u snove ne želim da se probudim. Običnom gumicom izbrisana granica tolerantnosti. I reči: sujeta, bes, strah, poniženje, razum. Ostaviti samo ovo kristalno čisto što smo zaista mi. Imamo li dovoljno snage da prođemo pored života a da nas ne promeni i ne istroši, da zauvek ostanemo slepi za sve ružno što hoće da nam se uvuče pod kožu? 
Ako je dozvoljeno nadati se, smemo li i da očekujemo? Postoji li razlika između večnosti i jednog trenutka kada smo zajedno? Postoji li bilo šta izvan ove planete da ne čeka nas? Zvezde nas čekaju da ih naučimo da se smeju.
Kad se crna rupa pretvori u najsjajniju zvezdu, shvatićeš da ništa nije ni slučajno ni uzaludno.Kosmos je haos u mojoj glavi. Sve je tu, samo nikada neću naučiti da izmišljam zvezde padalice...

1 pregleda
 
Komentari

Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta