Živimo sopstvene želje.To je deo našeg blaga. To su emocije koje je naša duša pronašla i zavila ih u svilu.
Svakodnevno biramo istinu sa kojom ćemo dan proživeti. Želimo da budemo praktični, efikasni. Uvek želimo da nam svaki dan po jedna naša želja bude saputnica ili pratilja. To nije obaveza već osećaj lepog koji je prisutan u nama.
Iznenadjenja se dešavaju kada stignemo do naših granica, kada emotivno umiremo i vaskrsavmo.
Kada nas život gura u ambis očaja i ništa više ne možemo izgubiti, ili, kada smo ispunjeni sjajem života, tada se nepoznati pojavljuje, i kretanje našeg univerzuma u kome bitišemo menja pravac.
Koliko smo se puta osvrnuli za sobom i čuli svoje srce i razum kako govori; Šta si učinio sa svojim životom, čudima koja su ti data od Boga , a ti posejao staze života – pravilno ili pogrešno? Šta je više prevagnulo?
Bolje je izgubiti nekoliko bitaka u borbi za svoje snove, nego rat , a pritom čak i ne znati zašta si se borio.
Šta si učinio sa šansama koje su ti bile na dohvat ruke?
Da li si ih zakopao duboko iz straha da ih ne izgubiš. Da li je to tvoje jedino nasleđe: saznanje da si proćerdao svoj život.
*ROSE*
hvala