23.11.2015
37, Zagreb, Hrvatska
U neka nadanja daleka
osetih dodir tvoj u tami,
ubija me stalno čeznja neka,
a tako bih voleo da smo negde sami.
Svakog dana mi je bol sve veći,
a žalost me snažno hvata za gušu,
toliko toga bih ti želeo reći,
ali reči mi poderaše dušu.
I danas se sa tugom borim
tvoja senka još u meni živi,
ona je kriva što svim žarom gorim
i za to oboje smo krivi.
Sad nekako ćutim i plačem u sebi,
izgoreh od čežnje i strasti
i sve radim da zaplakao ne bi'
i čekam kad ćeš mi u zagrljaj pasti.
Ali opet nekako nađem snage
da u tihoj noći u glavi ti odzvanjam,
da ti opet vidim oči drage
i nastavim da te budan sanjam.
Izvor: Stihovi.rs ; Autor: uco73
25 pregleda
*OK* *THUMBS UP* *YES*