Пуне полице еурокрем ишлера. Нико их више не купује. Похлепа ће те упропастити, Родољубе Драшковићу! Ахахахаха!

Раније их нисам примећивао, али пре пар месеци сам наиш'о на те ишлере и купио их. Без везе, онако. И чим сам један пробао, одмах сам се заљубио к'о глупа тинејџерка. Који Нестле, које п*чке материне..?! Од тог тренутка, ишлери су постали неизоставни део мог живота. Сваки дан сам уз кафу појео два или три ишлера. Нисам претеривао, једна кутија ми је могла бити два дана опуштено. Једино сам морао на велико да их купујем, пошто их у оближњој продавници често народ разграби и онда кад ја дођем - нееемаааа. Значи нисам био једини заљубљеник. Народ их је куповао к'о луд. И био је то управо слаткиш за широке народне масе, што се по приступачној цени дало и приметити. А онда је ђаво дош'о по своје. Тајно језуитско друштво је одлучило да цену ишлера дигне за неких 60 посто. Уф...

Шездесет посто им се мајки нај*бем ја!!!11 Рек'о сам себи, ишлер више неће крочити у моју кућу! Из принципа! Изреволтиран сам отиш'о до полице са чоколадама и узео велику милку "орео", која и даље кошта више него 3 кутије ишлера. Добра је то чоколада. И велика. Јео сам је три дана. Трећи дан ми се већ мало смучила, ал' иначе добра чоколада.

Пре неки дан, опет сам уш'о у дућан и видео полицу пуну ишлера. Слабо иде продаја, а? Ех... И тако је још једна лепа прича добила свој тужни епилог. Ишлеру, преваро!

Like! 15