Da li je zivot u stvari to? Trenutak ili trenuci u kome se odvijaju radnje i teoretisanje o tim radnjama i njihova analiza uz osvrt dal je moglo biti bolje ili gore?
OK,produkti tih radnji imaju odredjene drustvene tokove i dalje upravljanje njima zavisi od analize tih predjasnjih radnji. Moze se u tome preterivati ali moze se i odbijati suocavanje sa tim posledicama.
Mislim,neka kazna ili nagrada mora da postoji,retko kad je samo ravna linija. Ta ravna linija bi mozda bila ideal jer bi svela nivo stresa na minimum. Al takodje bi i umrtvila drustvenost.
Sad sta vi mislite da je bolje,sistem kazna-nagrada ili ravna linija?
Prevedeno na emotivne odnose,dosadi. Al je cesto pozelimo ako ima previse trzavica. Ako trzavice dovedu do razlaza,onda imamo zakasnelu rekaciju vracanja na analizu i zelju za izmenom tog toka u smislu da su neke stvari koje su tada bile uzrok trzavica sada kad je na razlaz izvestan,banalne.
Idealizacija postoji u tom trenutku sudbinskih trenutaka razlaza ali ona takodje postaje u procesu zakasnele reakcije - banalna.
Kad vam neka osoba izadje iz emotivne ravni to je stvarnost. Teorija je ono kako bi vi zeleli da bude u tom trenutku. Odgodjena reakcija je ono kako bi ste se vi poneli sa te vremenske distance.
Sta je onda tu stvarnost u celini i zivot? Zbir svega toga u vremenskom kontinuumu ili sabiraka svega sa zadrskama koje mi projektujemo?
Između kazne/nagrade i ravne linije, biram nešto, bilo šta. Mora da postoji nešto.
''Šta je stvarnost u celinii i život?'' Sve ono što se dešava od momenta od kada ugledamo svetlost dana do današnjeg dana. To je stvarnost. To je život.