Pokatkad u raskoraku izmedju juče, danas,sutra ,osvrnem se,kao orač na brazde koje se slazu i ostaju iza jedna do druge.Sjaje se kao slanina ,a na njima bele ptice,koje traze hranu,čeprkajuci zemlju koja ce dati novom semenu snagu, da nikne i raste.Kazu da zemlja i zena nikad ne prastaju i da uvek vraćaju.Ima tu neke istine koliko ulozis toliko ti se i vrati i obratno,rada i ljubavi.U nevolji se prijatelji proveravaju ,a zlato u vatri tako su nas ucili, jesmo li naučili?Hvala svima koji su nam pomogli ,još vise hvala onima koji nisu jer su nam baš oni pomogli.

Like! 9