Uvek sam trazio da znam kad je vreme?Vreme je uvek.Kad god naumiš i rešiš.Nisu kazaljke i brojevi trošni nego mi .Neće reka stati niti vetar usporiti ,trava rastiti mesec zvezde milovati nekad pun nekad turski ili presečen kao mačem.Trudio sam se slušati one koji znaju pripovedati ,uzimajujući još ono malo skrivenog blaga u rečima.Divim se ljudima koji upravljaju svojim zivotima i nose satove na rukama oni uvek zure ili imaju vremena, često kasne, pojavljuju se u poslednjoj sekundi.Brzo sam prevazišao model poslovnog ,sat su mi ukrali jer sam ga skinuo zbog kupanja mati i sestra su mi ga poklonile u februaru a prvog maja na praznik rada je nestao.Bolje nit je on robijao meni niti ja njemu a neko treći lopov se usrećio.Kad sam bio mali dugo nisam znao da gledam u sat ,deda me je naučio sa velikim zidnim sa kukavicom svi smo bili sustali od kukanja.Verujem da mnogi sa zlatnim satovima uistinu ni neznaju koliko ima sati.Poznavao sam kolekcionara satova svih vrsta ručnih dzepnih budilnika zidnih ,sve ih je navijao da rade sa takvom strašću kao da će planeta stati da se okreće ukoliko oni ne kucaju zvone i kukaju samo je on mogao spavati u toj prostoriji,velik bi poraz doziveo ukoliko bi koji stao a tesko se i odvajao od njih u raznim trgovinama sa ostalim pasioniranim sakupljačima.Pogledavši na zivot za pet minuta su padale vlade, gradovi, zdravice,zene,zivoti,dogovori,ugovori,i još mnogo čega ,a najzalosnije je što nam san o ljubavi otkucava ne u spravi nego u punim očima,srcu duši i bez sata.

Like! 6