Akvarel moga puta posutog svitcima, kao sazvezdjem i mesecom kriskom,koji mi staze cisti ,i vecito pitanje da li vode do tebe.Ne necu tuzan biti samo setan znam skup neba dar si ti.Ko te moze oteti iz iz misli mojih prosjackih .Kljuc vetrova vihora tvoja kosa zna dok ti spavacica pada nezno poput leta lastavice.Cekacu u kamen pretvoricu se poljsko cvece pokrice me ubraces vilo moja ivanjsko cvece i isplesti venac koji krasi svaku kucu koju andjeli cuvaju.

Like! 13