BEOGRAD - U DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu godišnje se obavi oko 250 testova spornog očinstva, a rezultati pokazuju da svaki treći testirani muškarac nije otac deteta.

Rukovodilac DNK laboratorije na tom institutu Oliver Stojković kazao je Tanjugu da statistike pokazuju da praktično oko 80 muškaraca koji se testiraju u toj laboratoriji dobiju rezultat koji zapravo isključuje njihovo očinstvo.

"Na godišnjem nivou, to je praktično svaki treći testirani muškarac. Pri interpretaciji ovih statistika ne smemo zaboraviti da se one odnose na osobe koje već imaju neki razlog da sumnjaju u svoje očinstvo, pa stoga i dolaze na testiranje", kazao je
Stojković dodajući da je u opštoj populaciji taj broj znatno manji i iznosi oko 10 odsto.

Godišnje oko 100 veštačenja obavi se po naredbi suda, a ostali testovi rade se po privatnim zahtevima stranaka.
Među testovima po privatnom zahtevu, najveći broj testova (oko 100 godišnje) se obavlja uz identifikaciju stranaka, u proceduri koja obezbeđuje da kasniji nalazi mogu biti verodostojni dokaz u eventualnom naknadnom sudskom postupku.

Preostalih pedesetak testova godišnje uradi se na materijalu koji se dostavlja u laboratoriju, poštom ili lično.

"Međutim, ovakvi testovi se kasnije ne mogu koristiti kao dokaz na sudu, već samo za rešavanje nekih dilema koje stranke imaju same sa sobom, s obzirom da veštaci Instituta ne mogu biti sigurni od kojih osoba su uzorci konkretno prikupljeni", objasnio je Stojković.

Kada je reč o načinima utvrđivanja očinstva, kao standardni uzorak za DNK analize uzima se bris sluzokože usne duplje, a procedura za uzimanje takvog uzorka je potpuno bezbedna i bezbolna.

Rezultati testova su gotovi već za pet do šest sati, tako da se nalaz onima koji se testiraju javlja telefonom najčešće već sutradan, kazao je Stojković.

Utvrđivanje očinstva moguće je i u trudnoći, pa je tako već od devete nedelje moguće uzeti uzorak.

To se čini u ginekološkim ordinacijama, a procedura je bezbedna za plod i dalju trudnoću.

Čak i kada "sporni" otac više nije živ, njegovo očinstvo se može testirati na više načina, a najpre uz pomoć njegovih bliskih srodnika.

Očinstvo je moguće utvrditi i ako je pre smrti osoba lečena u nekoj zdravstenoj ustanovi i ukoliko su joj u okviru neke dijagnostičke procedure uzimani isečci nekog tkiva ili organa.

"Tada se, na zahtev suda, takvi uzorci mogu preuzeti i analizirati", kazao je sagovornik Tanjuga.

Potom, očinstvo se može utvrditi i ukoliko je telo pokojnika obdukovano na Institutu za sudsku medicinu i ako su prilikom obdukcije iz tela uzeti odgovarajući uzorci krvi koji se mogu po potrebi analizirati.

Ako takvih uzoraka nema ekshumacijom, koja se obavlja isključivo po naredbi suda, mogu se prikupiti uzorci zuba, kostiju, bez vremenskog ograničenja.

Osim na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu i Novom Sadu, procedure DNK analize obavljaju se i na Biološkom fakuletu u Beogradu, ali i na nekim privatnim klinikama.

Kako je naveo Stojković, cena DNK analiza iznosi između 12.000 i 60.000 dinara, u zavisnosti od vrste testa, broja i tipa uzoraka koji se analiziraju.

Standardna cena veštačenja u sudskom postupku iznosi nešto više od 32.000 dinara.

Kada su u pitanju neobični primeri u praksi, nedavno je objavljeno da su za nešto više od godinu dana otkad je otvorena
DNK laboratorija pri Zavodu za sudsku medicinu u Banjaluci, podneta 63 zahteva za utvrđivanje očinstva, od kojih je u 19 slučajeva utvrđeno da osoba za koju se pretpostavlja nije biološki otac deteta.

DNK analitičar u laboratoriji Zavoda za sudsku medicinu u Banjaluci Zoran Obradović tvrdi da bi podaci na svetskom nivou, kada bi se izvršilo generalno proveravanje, pokazali "negativno očinstvo" u oko 25 odsto slučajeva.

"Majke obično znaju ko je otac njihovog deteta, ali imao sam jedan slučaj kada devojka ni sama nije bila sigurna ko je od dvojice muškaraca s kojima je imala odnose otac deteta", ispričao je Obradović ranije banjalučkom "Glasu Srpske".

Prema njegovim rečima, prilikom saopštavanja rezultata u Zavodu se suočavaju sa različitim reakcijama osoba koje su to tražile.

"Dešavalo se da muškarci godinama pokušavaju da dobiju dete sa suprugom, i da se leče od steriliteta, a ljubavnica im ostane u drugom stanju i ustanovi se da je dete zaista njihovo. Neki se obraduju, neki ne mogu da prihvate činjenicu pa donose nalaze o neplodnosti od urologa i slično", priča Obradović, koji kaže da neki čak proveravaju rezultate iz drugih laboratorija.

Kao najbizarnije slučajeve on je naveo utvrđivanje očinstva u krivičnom postupku za "polnu obljubu" nemoćne osobe, gde je stric otac deteta mentalno zaostale nećakinje, kao i jedan slucaj incesta gde je brat bio optužen za obljubu sestre, ali je analiza pokazala da on nije otac njenog deteta.