Kazu, da sam ponekad cudna...da sam sanjalica koja zivi u snovima...koja bezi u svoj svet iluzija...skriva oci pred ispitivackim pogledima onih...kojim je tudja bol,dusevna hrana...govore... da mi se u ocima nazire tuga...hteli bi znati zasto se ponekad ...oci boje prolecnog neba,oboje tonovima jeseni..i ocekuju onda oluju i kisu suza iz ociju mojih..a ja se samo osmehnem i oblake oteram..jos uvek umem da ih prevarim....jos uvek umem osmehe da nacrtam .....i zastitim tebe i sebe, moja iluzijo...jos uvek tvoje ime ne umeju procitati, iz kapljica bisera zaustavljenih na trepavicama mojim...ponekad usne ugrizem do bola i ugusim vrisak u sebi ...kad krenu pitanja... ko mi je ukrao zvezde iz ociju...vadim se na mesec..kazem da su mu zvezde otkazale poslusnost... pa mu je sjaj ociju mojih bio potreban ...da ga u ovim zimskim nocima, prospe po nekim ulicicama...onim gde lutaju izgubljene duse.
prelepo
:-) Pozdrav Cico!!! *HI* :-{} *ROSE*
*HI* *ROSE*