Ne znam kako je sve to pocelo, ali me nesto navodi da su moji prvi poslovi sklapanja racunara krivac za to.
Porodicni ljudi zive izolovane zivote manje vise pa se to naglaseno vidi kod narucivanja i sklapanja i isporuke racunara koji su u to vreme bili skuplji, kvalitetniji i custom made usluga.
Najvise kupaca zato ocekuje da racunar dobiju u petak uvece ili subotu,manji deo i u nedelju.

I tako sam zaboravio osnovno pravilo ljudskog drustva, a to je kud svi tu i mali mujo.

Polako sam zaboravio da je petak petak cak i kad imas slobodnu celu nedelju a subota subota cak i kad svaki dan posle skole vidjas simpatiju ili buducu devojku.
Zaboravio sam koliko to ljudima znaci i kako se drugacije ponasaju u petak i u subotu.

A sada u ovom zabrdju koje cak i nije daleko od sveta i gradova u blizini, jer za desetak sati pesaka po napustenim dotrajalim putevima bi se moglo doci do nekog veceg gradica, sedim i gledam 9 leseva.

Kad smo dolazili ovamo , sve mi je izgledalo kao wannabe avantura, avantura za gradske momke i devojke, bez mnogo rizika i muke ali sa osecajem da su avanturisticki u osvajanju prirode.
Pobeda nad divljinom, nadmoc coveka i tako to.
I iako se nisam lozio na to, nije mi smetalo sto ostali tako ushiceno ocekuju bas to od ove izletnicke avanture.

Kad smo stigli ovamo , sve je bilo kao ocekivano, odrzavana kuca u tipicnom selu u ovom kraju, na bregu kao na razglednicama, a opet stvarna , nevidjeno stvarna.
Najbliza kuca je na 2 , 3 km verovatno i ona na nekom svom brdu ili pored neke sumice.
Vazduh koji osvezava cak i kad je 22C i pravo leto, svuda neki miris ili trave ili cveca, voda nekako slatka, nigde prasine.

Malo me je razocaralo kad je vecina posle sat dva tumaranja po kuci i okolini izabrala da se negde utabori na malo usamljenom kutku dvorista i tu kucka na svojim mobilnima. Mozda je bolja rec iznenadilo nego razocaralo jer nista nisam ocekivao, ali sam osvajanje i avanturu drugacije shvatao.
Uz povremeno dovikivanje i komentarisanje i smeh, svi su se bacili na svoje socijalne mreze i kontakte.

A onda se sudbina umesala u pricu....
Popodnevno sunce je za sat dva zamenjeno snaznim vetrom i crnim oblacima i na kraju je sve izgledalo kao trejler iz filma savrsena oluja...
Struje je nestalo, svece su upaljene, svi su se zbili oko peci koja je bacala divan pogled na plamen kroz vatrostalno staklo poput televizora.
Vina je bilo, letnjih cebadi takodje, da ususkaju ili prikriju nestasluke zaljubljenih koji su pozrtvovano prihvatali svoje simpatije i dogrejavali ih ispod zajednickog cebeta u ne tako hladno letnje vece.
Gromovi su tu bili samo izgovor da se privuku blize jedno drugom dok konacno ne odu u neku od soba.
Avantura po meri i jedno slatko provedeno vece uz kanonadu gromova i simfoniju vetrova koji u gradu nikad nisu tako upecatljivi i glasni.

Jutro je bilo sveze i pravo seosko...ostro i umiveno. Kao stvoreno za umivanje hladnom vodom dok su oci zakasnelo jos uvek snene, ali sve ostalo na telu je vec uveliko budno , narocito zeludac.
Secam se te kajgane , totalno drugacijeg ukusa od bilo koje gradske, kao poslednjeg bezbriznog jela koje sam pojeo.

Struje je bilo ali net je na svim mrezama bio na nuli.
Neki su bili pomalo nervozni sto su tako dugo bez neta i propustenih poruka, a drugi su odlagali dorucak jer su navikli da pregledaju novine sa neta pre dorucka...
Posle par sati, kad je svez vazduh zaurlikao preko praznog stomaka, digose ruke od toga da ce se net pojaviti.
Ostatak dana ih nisam vidjao jer sam se odvojio sa jednom devojkom i u setnji napravili malo veci krug pokazujuci joj pecurke, dren ili joj brao ribizle ili joj pokazivao jezica i ostalo sto je zanimljivo znatizeljnoj gradskoj devojcici.

Predvece se opet nebo zacrni i vratismo se u bazu.
Ali to je bio neki sasvim drugi svet.
Kao da su svi sa svima bili posvadjani, nervozni , preplaseni i besni.
Licno nisam video razliku izmedju proslonocne i te oluje, ali ostalima je sve bilo drugacije.
Na svako krckanje i skripu bi se presekli, pojedinima se pricinjavala devojcica iz horora Krug, sto je mozda zbog bunara i motke za izvlacenje u dvoristu.
Neta jos nije bilo, parovi su bili puni neke netrpeljivosti medjusobne ali i besa i svadljivosti prema drugima.
Prosto sam odahnuo kad su se povukli u svoje sobe iz kojih su povremeno dopirali zvuci svadje i zesce rasprave.

Sutradan, probudila me je vika. Neko je hteo da isece drva jos sitnije od pripremljenih pa se malo posekao ni ja ne znam kako, ali je na kraju izbila svadja izmedju ostalih oko ne znam cega pa su se neki i potukli i sad su svi bili na krv i noz.
Na moje dobro jutro sam dobro prosao sto mi nisu zabili noz u ledja.
Do kraja mog dorucka izbile su jos dve tuce i dve zenske svadje.
Dogovor je bio da po nas dodje kombi posle 7 dana, a za neke hitne stvari smo mogli da pozovemo mobilnim, ali vec dva dana nijedna mreza nije radila.
Celu situaciju nisam dobro shvatio jer prvi gradic je bio na 12h hoda ili i manje ako se muski hoda, pa sam sve pripisao karakterima ostalih.

Medjutim vec oko podne desila se katastrofa... Dvojica su se toliko zakacila da je jedan koji je spremao nesto po kuhinji, uzeo noz i sa dva uboda ubio drugog.
Mrtvo telo smo stavili u letnju ostavu koja je sluzila za mleko nekad, a sad je bila prazna.
U prvo vreme su svi bili prestraseni i pomalo depresivni ali vrlo brzo se bes i svadja vratila.
Dok su neki smisljali pricu i igrali se Serloka Holmsa i inspektora Radishe (iz Pere Detlica) drugi su se krvnicki svadjali i vredjali.

Nije imalo smisla trovati se zlobom pa sam krenuo da berem pecurke , ovaj puta sam jer drugaricu od prethodnog dana su noge bolele pa je resila da ostane.
Kad sam se uvece vratio sok.
Moja drugarica iz setnje je bila mrtva. Izbila je svadja izmedju par njih i dohvatile se medjusobno gurale udarale, cupale i na kraju je ona zavrsila probodenom lobanjom na ivicu stola i verovatno smrskanim vratom.
Ostali su mi licili na zombije. Kao da su ocekivali da uzmem noz i da ih napadnem, pa su bili spremni da na sitnicu skoce i ubiju me.
Medjutim neocekivano je izbila vika da sam pizda sto ne ispoljim bes i napadnem nekog od njih zbog smrti drugarice, da je cak ni mrtvu ne branim i ne postujem.
Malo je cudan osecaj kad vidis da neko ko se bukvalno plasi da ces ga napasti i zeli da te ubije , kritikuje to sto nisi stao u zastitu mrtvoj drugarici poistovecujuci se sa njom u svom strahu od nezasticenosti.
Kad sam otisao ranije na spavanje, poneo sam stolicu u sobu i njome zaglavio vrata.

Jutro , izgleda da vise pogoduje za ubijanje od noci, jer sledeceg jutra je bilo cak dva nova lesa.
Jedan od ukucana je umro u snu, jer mu je iz pakosti jedna od zena sipala u bokal vode malo svojih lekova koji su izgleda smrtonosna kombinacija sa njegovom boljkom.
Kad je iz straha priznala, zena od umrlog ju je jednostavno razrezala kasapski s ledja.
A sve to je stvorilo igru zavere i sad su se svi podelili po parovima, jedino sam ja bio solo.
Jedan par je dohvatio kljuceve od sushnice, kao zbog hrane, drugi par je se dohvatio jedine puske u kuci.
Ja resih da pobegnem u zbrci malo u prirodu , oni nek se izdogovore ko ce koga.
Signala jos nema.

Predvece se tiho usunjah u sobu, bez javljanja.
Ujutro u cik zore su me probudili pokusavajuci da razvale vrata sekirom , jer je stolica sprecavala ulaz.
Na lukavstvo sam privremeno onesposobio muskarca sa sekirom , a na buku i metez izbegao dva metka iz puske njegove zene...
Tada sam shvatio da su ostali samo oni i ja i da je verovatno ideja da odu cisti iz cele ove avanture.
Tela ce negde zakopati, kombijem ce se samo oni vratiti i zavrsena prica...
Znali su da ne nosim mobilni pa ih to nije plasilo , ali mobilne mreze ionako nije bilo , cak su bili uplaseni sto je nema, jer im je nova ideja pala na pamet, da se ranije vrate cim dodje mobilna mreza , da drugar dodje i pokupi ih i onda da jave kombiju da ne dolazi uopste.

Sledeceg dana njihov strah je presao u paranoju , jer vremenom su se sve vise plasili mene i fizicke prednosti u odnosu na njihovu prednost mobilne mreze i poziva ortacima da im dodju u pomoc i odbrane ih.
Bezeci, proslog dana, nisam poneo noz niti kanap nista sto bi mi pomoglo da ih uspesno zaobilazim, pa sam se vratio u gluvo doba dana da pokupim iz kuhinje ponesto.
Medjutim tada me je u klopki sacekao muz. Sa par manevara zavrsili smo u ogrlici sa nozem pod njegovim grlom, vise da paralise nego sto sam imao zelju da ga recnem.
Ali zena je vikala vikala u panici, uletela sa puskom i kad je videla da ne reagujem na njen strah i vikanje, opalila dva metka kroz svog supruga od kojih je jedan prosao malo kroz deo mog stomaka.
Njen muz je bio mrtav, a ona je pocela da puni pusku.
Tu vise nije imalo sta da se ceka....U tri koraka sam bio blizu nje i tu je bio njen kraj.

Sad sedim ispred 9 leseva , dok im zvonjava telefona i viber pozivi sviraju posmrtni marsh, jer je napokon proradila mobilna mreza...
Ja moj mobilni nisam ni poneo.Cekam kombi.

Like! 2