Ne osudjuj me
Kada u najneznijim trenutcima zacutim.
Ne ni pomisliti nemoj da se ljutim
Ili da mi nesto nije pravo
i znam da zvucace sasavo
ali u tim trenutcima ja sam tvoja
prosipam se u milion duginih boja
na prostranstvu samo nasega neba
jedino vaznog ,jedino sto mi treba.

Ne osudjuj me!
Kada mi reci u grlu zastanu
Kada poneke psovke padnu
Jer sam od onih sto nezna voleti recima
Covek je stvoren od dela,ja volim delima.
Ne sumnjaj u to.
Jedna sam ja.Znam.Nema ih sto.
Bogu hvala!
Jer sta bi svet sa toliko budala
Na njemu.


Ne osudjuj me!
Za sve sto ne rekoh,a trebah reci
Za sve sto ne predjoh a trebah preci
Za svaku tugu sto ne prastam
Sto zivim na javi,neznam da mastam
Sto nisam drukcija,nekoj drugoj slicna
Ponekad gorda,previse vicna
Ponekad hladna ponekad sarkasticna
I svakakva samo ne obicna.
No eto takva sam kad zeljom gorim
Takva sam kad nekog iskreno volim.

I zato ne osudjuj me!