Otac ulazi u sobu svoje ćerke. Ćerka nije u sobi, a na njenom krevetu je pismo. Padaju mu na pamet najgore stvari...
Drhtavim rukama otvara pismo i čita:

"Dragi tata, žao mi je što moram da ti kažem da sam vas napustila i otišla sa svojim novim dečkom. Napokon sam našla istinsku ljubav! Ah, kada bi samo mogao da ga vidiš! Tako mu je slatka tetovaža i minđušice i izgleda tako neustrašivo na svom velikom i brzom motoru! Ali nije samo to... Napokon sam trudna! Abdul kaže da ćemo biti jako srećni u njegovoj kamenoj kućici usred šume i želi da imamo puno dece. To je naravno i moj san! Otkrila sam da marihuana nije štetna. Zato smo odlučili da je sami uzgajamo za nas i naše prijatelje u slučaju da ostanemo bez kokaina i extasy-a. U međuvremenu se nadam da će nauka ubrzo otkriti terapiju za AIDS, tako da Abdul može da se izleči. Zaslužio je!
Dragi tatice, ne želim da budeš zabrinut zbog mene. Imam već 15 godina i znam da vodim računa o sebi. Na kraju krajeva, Abdul je tako moćan i mudar, jer ima 47 godina životnog iskustva. Vodi me kroz život i daje mi najbolje moguće savete kad god treba nešto da odlučim, kao na primer kad sam odlučila da pređem u islam. Nadam se da ću uskoro doći da te posetim, tako da ćeš imati priliku da upoznaš svoje unuke!!

Tvoja najdraza ćerka!

P.S. Ma šalim se!!! Iskuliraj!!! Kod Marije sam. Samo sam htela da ti kažem da postoje mnogo gore stvari u životu nego što su ocene na kraju prvog tromesečija, koje ćeš naći na vitrini!!!